Autofagija – proces, dijeta, moda ili nešto treće

Ne pamti se da je do sada još neki način ishrane bio ovoliko popularan koliko je to autofagija. Odnosno, da li bismo autofagiju mogli nazvati načinom ishrane, života ili pak dijetom? To bi trebalo razjasniti, ali i razjasniti koje su njene dobrobiti ili pak loše strane, ako ih ima. Nazovimo ga svakako trendom – nema toga ko nije čuo za nju i ko o njoj ne zna nešto otprilike. A da ne bismo lutali po polju “otprilike”, evo nekih najvažnijih stvari koje treba znati o njoj.

Autofagija kao proces

Autofagija je termin koji je nastao od starogrčkih reči “auto” u značenju “sam” i “phagein” što znači jesti. Dakle, predstavlja proces u kome se ćelije u organizmu same sebe jedu. Nije tako strašno kao što možda zvuči – radi se o starim i oštećenim ćelijama koje se pomoću procesa autofagije rastavljaju i one delove koji su dobri i koju se mogu spasti, a koje kasnije dobiju novu namenu u postaju ponovo upotrebljive ćelije.

Već možemo naslutiti da to nije samo proces koji utiče na gubitak kilograma, što je činjenica, već se radi i o onom drugom čemu težimo kad više nismo tako mladi, a to je podmlađivanje. Dakle, autofagija je proces koji ljudskom telu pomaže da mršavi i da se podmladi.

Kada kažemo autofagija mislimo na dijetu gladovanjem

Retko ko će pomisliti na prethodno objašnjenje kada se kaže autofagija. Zapravo, najpre se pomisli jednostavno na dijetu u kojoj određeni period gladujemo a određeni period jedemo. Ali… hajde da se držimo toga da je to proces. A taj proces se aktivira kada koristimo sledeće dijete: intermittent dijeta (dijeta povremenim gladovanjem i ono što obično nazivamo autofagijom), čiji je cilj da se kilogrami brzo izgube i, naravno, ne vrate.

Kod ove dijete postoje različiti modeli, u zavisnosti od toga koliko sati se gladuje, a koliko sati dnevno je dozvoljeno da jedemo (obično je to 16 sati bez jela i 8 sati tokom kojih možemo). Dijeta koja nema  veze sa satnicom i gladovanjem već s tim šta se jede jeste keto dijeta, isto tako popularna kao i fasting. Ona se bazira na tome da se ugljeni hidrati unose vrlo malo, a veoma mnogo se unose masti (naravno one zdrave). Tokom ove dijete, u čoveku se menja stanje toliko da prorade hormoni koji bolje regulišu glad. 

Ovo nema veze sa tim da u dozvoljeno vreme jedemo bilo šta

To je možda jedna od većih zamki kada je autofagija, odnosno fasting u pitanju – mnogi misle “mogu da  gladujem 16 sati, ako u 8 sati mogu da jedem sve što volim, pa čak i ako nije tako zdravo”. To je jednostavno netačno. Nezdrava hrana je nezdrava i ona se treba izbegavati ovako ili onako. S tim što se mora napomenuti da pojedini stručnjaci govore o opravdanosti toga da ponekad sebi date oduška i pojedete omiljeni slatkiš ili “junk-food“ (što uglavnom utiče na psihu, mada ima i onih kojima je lakše kada nemaju ni najmanju toleranciju na “cheat day”).

Kako zapravo izgleda pokretanje procesa autofagije

Sigurno ste negde čuli da neko dva dana ne jede, a onda jedan jede – i zvuči vam kao neka nadrealnost. Ipak to je zapravo moguće. Kako? Pa ne tako da se neko probudio i rekao “Ok, sad dva dana ne jedem, pa ću jesti treći”. Šalu na stranu, proces autofagije se pokreće postepeno. Najpre počinje od 12, najbolje 16 sati gladovanja i dolazi se postepeno do tih 48. Neko čak i ne želi do tih 48 – dovoljno mu je 24 ili jednostavno 16. Najbolji efekti su pak vidljivi u autofagiji koja traje 24-48 sati.

Kako ćete još podstaći autofagiju a čime je usporavate

Osim vremena gladovanja koje je glavna zvezda u mršavljenju autofagijom, postoji još nešto što utiče na aktiviranje i zaustavljanje autofagije. To su pre svega namirnice koje unosimo, a zatim i neizbežna fizička aktivnost. Dakle, može se pretpostaviti, na crnoj listi su slatkiši, brza hrana, alkohol, gazirana pića i sokovi. Voće može – ali kako i ono sadrži šećer, s njim treba biti umeren. A šta je ono što autofagiju podstiče? To je svakako fizička aktivnost i vežbanje, zatim i pojedine namirnice koje su same po sebi zdrave i dozvoljene u mnogim dijetama, ali u fastingu zaista predstavljaju jednog dobrog pomagača.

Od napitaka, to su kafa i čaj (bez mleka i šećera). Od voća to su jabuke, sve bobičasto voće i nar, od povrća soja i crni luk, dok su od začina dragoceni cimet, đumbir, kurkuma. Tu je i neizostavno orašasto voće (orasi, bademi, lešnici…). I veoma važna stvar za kraj – a nije samo reklama – posavetujte se sa lekarom koju god dijetu da izaberete – kako biste bili bezbedni i postigli željene rezultate.