Božić u Srbiji: običaji za najradosniji hrišćanski praznik

Božić je, zajedno sa Vaskrsom, najradosniji hrišćanski praznik za koji se vezuju razni običaji koji datiraju od davnina. Istina, običaji se razlikuju u pojedinim krajevima Srbije, ali u pitanju su finese. Suština je svuda ista i kao takva vekovima je sačuvana i predstavlja deo naše hrišćanske tradicije.

Božić je praznik rođenja Isusa Hrista. Takođe je praznik praštanja, jer praštanje je jedna od glavnih odlika hrišćanstva. To je porodični praznik, jer kako tradicija nalaže važno je da porodica tog dana bude na okupu. Obeležja Božića su svuda ista a ključni njegovi elementi su: Badnjak, česnica, pečenica, slama  i položajnik.

Pravoslavni hrišćani slave Božić  7. januara po novom, gregorijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra po julijanskom. Dan pred Božić se slavi Badnji dan i Badnje veče. U nastavku teksta vam donosimo neke od običaja koji se vezuju za Božić, ali uz napomenu da u različitim delovima Srbije mogu da budu i različiti običaji. Takođe postoji razlika i ukoliko se Božić slavi u selu na svom imanju ili u gradu u malom stanu neke višespratnice.

Običaji za Badnji dan

Jedan od najstarijih poznatih običaja je da se na Badnji dan ustaje rano i da najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu po badnjak. Muški članovi porodice tog dana pripremaju pečenicu, dok ženski članovi pripremaju Božićnu trpezu. Naravno, ovo je tradicionalni običaj, mada sve češće, posebno u gradovima kupuju se ikebane koje u sebi sadrže grančice badnjaka. 

Uslovi života se razlikuju u gradu i na selu, pa tako su i običaji različitih, ali sigurni smo da ne postoji pravoslavni dom u kom se ne nalazi grančica badnjaka. 

Običaji vezani za sečenje Badnjaka

Badnjak je najčešće drvo cera. Seče ga domaćin tako što se okrene ka istoku, prekrsti se a zatim ga seče sa tri snažna udarca. Prilikom seče badnjaka izgovara molitvu za zdravlje i sreću porodice. Iver koji otpadne pri prvom udarcu se po predanju obavezno čuva. 

Taj prvi iver prilikom seče badnjaka ima svoju simboliku. U nekim krajevima se potapa u vodu koju ukućani piju kako bi bili zdravi. 

U drugim krajevima je običaj da se prva iverica stavlja pod kvasac kako bi u kući sve naraslo i napredovalo. Postoji verovanje da taj prvi iver treba staviti na košnicu kako pčelama niko ne bi mogao da naudi.

Takođe se jedan deo ivera čuva u kući tokom cele godine, jer se veruje da celoj porodici donosi mir, sreću i blagostanje. 

Badnjak se do kuće nosi na desnom ramenu. Ne unosi se u kuću već se uspravi pored ulaznih vrata i tu stoji sve do uveče kada ga domaćin na Badnje veče unosi u kuću.

Česnica je pogača bez kvasca

Česnica je pogača koja se po pravilu pravi od brašna, vode i masti i ne dodaje se kvasac. Običaj je da je mesi najstarija žena u kući, na Božić  i to ujutru pre nego što Sunce izađe. U česnicu se obavezno stavlja novčić ili dukat i veruje se ko ga od ukućana pronađe da će imati finansijski uspeh tokom cele godine. 

U nekim krajevima je običaj da se u česnicu sem novčića stavi i dren. Onaj ko pronađe dren bi trebao da bude zdrav tokom cele godine. Takođe, u nekim krajevima se praktikuje i stavljanje ivera u česnicu, koji simbolizuje dobro zdravlje, uspeh, sreću i napredak.

Za razliku od česnice kakvu su pravili naši preci u koju se nije stavljao kvasac, u novije vreme česnica se pravi slično kao i neka druga pogača. U svakom slučaju bitna je dobra namera, kao i to da je česnica umešena sa puno ljubavi.

Pečenica i slama

Običaj je da domaćin u kuću unosi slamu i pečenicu. Domaćin unosi pečenicu na ražnju u kuću i pozdravlja ukućane rečima – „Dobro veče, srećno Badnje veče!“ Domaćica mu otpozdravlja i posipa ga sa pšenicom, zobi, orasima, metalnim novčićima i bombonama koje se nalaze u situ. Pečenica se naslanja na istočni zid kuće i služi se narednog dana uz Božićnu trpezu.

Slama koja se unosi u kuću simbolizije slamu na kojoj je rođen Isus Hrist. Ukoliko ima male dece u kući, ovaj običaj je propraćen pijukanjem i čupkanjem slame od momenta unošenja u kuću pa sve dok se ne stavi na pod. Običaj je da se porodično pletu venčići od slame uz izgovaranje molitve i pevaju Božićne pesme. 

Položajnik 

Položajnik je osoba koja vam prva uđe u kuću na dan Božića. Običaj je da desnom nogom kroči u kuću i ukućane pozdravlja sa rečima „Hristos se rodi“, oni mu otpozdravljaju sa rečima „Vaistinu se rodi.“

Nakon toga položajnik prilazi vatri, uzima grančicu Badnjaka, prekrsti se i džara vatru govoreći – „Koliko varnica toliko parica, da ste zdravi i veseli, usevi da se množe, ukućani da se slože.“ Ili izgovara nešto drugo, što se svakako odnosi na uspeh i napredak domaćinove kuće u kojoj je položajnik. 

I ovaj običaj se, dakle, razlikuje od oblasti do oblasti, ali suština je ista – poželeti domaćinu i njegovim ukućanima dobro zdravlje i napredak u svemu. Nakon doručka, domaćica položajnika daruje unapred pripremljenim poklonom.

Kako se čestita Božić?

Od davnina Božić se čestita rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravlja sa rečima „Vaistinu se rodi!“ Mada u novije vreme postoji niz zanimljivih Božićnih poruka, koje se dele virtuelno usled nemogućnosti da svima čestitamo lično. Čestitke za Božić svakako predstavljaju iskrenu nameru da nekome ulepšamo ovaj najradosniji hrišćanski praznik. 

Božićni običaji u gradu

Za razliku od iskonskih običaja vezanih za Božić, u gradu postoje neka odstupanja. Uostalom, ukoliko se grejete na struju ili imate daljinsko grejanje nemoguće je da grančicom badnjaka džarate vatru. Ali i za to postoji rešenje!

U svakom gradu u porti crkve postoji paljenje Badnjaka. Tako da ukoliko ne možete čari paljenja Badnjaka priuštiti u svom domu, uživaćete ukoliko porodično prisustvujete paljenju Badnjaka u obližnjoj crkvi.

U gradu najčeće nećete unositi slamu u kuću i rasipati je po podu ili držati ispod stola. Ali uvek možete odabrati da napravite sami ili da kupite Božićnu ikebanu koja u sebi sadrži obeležja najradosnijeg hrišćanskog praznika.

Umesto pečenice, možete u obližnjoj pečenjari ili kasapnici kupiti malo pečenja. 

Ne zaboravite da niste manje hrišćanin ukoliko nemate veliki badnjak, mnogo slame i pečenicu, jer vera se ne ogleda u materijalnim stvarima. Suština vere je očistiti srce od loših misli, ne poželeti nikome zlo i truditi se da učinite dobro delo kad god je to moguće. Ne zaboravite naše je samo ono što drugima damo!

U svakom slučaju, mi vam želimo da vam Božićni praznici proteknu u zdravlju, miru i spokoju.. Mir Božiji, Hristos se rodi! 

Ne zaboravite da i sami pošaljete božićne čestitke, možete ih sami smisliti, a svakako vam kao inspiracija mogu poslužiti one sa interneta koje godinama kruže.