Da li je sistematski pregled jednom godišnje dovoljan?
Tradicionalno, godišnji sistematski pregledi su bili i ostali osnovni stub preventivne medicine, jer pomoću njih imamo mogućnost za rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema i pravovremenu reakciju. Međutim, kako medicinska praksa i istraživanja napreduju, postavlja se pitanje da li je godišnji sistematski pregled dovoljan da zadovolji sve potrebe (ali i rizike) za modernog čoveka.
Stavovi se razlikuju u zavisnosti od specifičnih medicinskih preporuka, ali i dostupnosti adekvatne zdravstvene zaštite, ako uzmemo u obzir to kako zdravstveni sistem funkcioniše u našoj zemlji. Ali, čak i društvima gde je zdravstvena zaštita pristupačna i gde postoji kultura redovnih medicinskih pregleda, razmatra se da li je samo jednom godišnje dovoljno kontrolisati svoje zdravlje.
Šta bi sve trebalo da obuhvata sistematski pregled?
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Srbije, broj građana koji redovno obavlja sistematske preglede se postepeno povećava, što je ohrabrujući trend. Međutim, i dalje postoji potreba za većom edukacijom i podizanjem svesti o važnosti prevencije i redovnih pregleda. Njihova svrha je, prvenstveno, rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema, edukacija o zdravim životnim navikama i unapređenje ukupnog kvaliteta života. Evo kako bi trebalo da izgleda sistematski pregled:
Anamneza i procena zdravstvenog stanja:
Svaki pregled započinje razgovorom sa lekarom o zdravstvenoj istoriji, genetskim faktorima, životnim navikama i eventualnim simptomima. Temeljna anamneza, koja obuhvata detaljno prikupljanje informacija o opštem stanju, nasleđenim bolestima, prethodnim bolestima i terapijama, kao i životnim navikama pacijenta (pušenje, konzumacija alkohola, fizička aktivnost itd.), omogućava lekaru da bolje razume pacijenta i da identifikuje potencijalne rizične faktore.
Fizički pregled:
Ovaj deo pregleda obuhvata merenje glavnih parametara kao što su krvni pritisak, puls, telesna temperatura, težina, respiratorna frekvencija. Takođe, lekar vrši pregled različitih organa, kako bi otkrio eventualne abnormalnosti ili promene.
Laboratorijske analize:
Važan deo sistematskog pregleda su i laboratorijske analize krvi i urina, zapravo sve provere u okviru biohemijske analize. Kada stignu rezultati, lekar ima detaljnije informacije o funkciji organa, nivou šećera, masnoća i drugim biomarkerima koji mogu ukazivati na prisustvo određenih oboljenja.
Specifični testovi i skrining:
U skladu sa individualnim potrebama i faktorima rizika, lekar će preporučiti dodatne testove kao što su mamografija, kolonoskopija, EKG ili skrining za određene bolesti poput dijabetesa ili raka.
Savetovanje i edukacija:
Ključni deo sistematskog pregleda je edukacija pacijenta o zdravim životnim navikama, ishrani, fizičkoj aktivnosti i načinima prevencije bolesti. Lekar pruža personalizovane savete i smernice kako bi pacijent mogao da unapredi svoje zdravlje i smanji rizik od oboljevanja.
Koliko često treba obavljati sistematske preglede
U idealnom svetu, redovni sistematski pregledi bi trebalo da budu sastavni deo životnog stila svakog pojedinca. Ipak, postavlja se pitanje koliko dovoljno je zasta i „dovoljno“. Iako postoji širok spektar preporuka među zdravstvenim stručnjacima, jedna od opšteprihvaćenih smernica je godišnji sistematski pregled za odrasle osobe mlađe od 50 godina koji nemaju posebne zdravstvene probleme. Za veoma mlade osobe, sistematski pregledi možda nisu potrebni svake godine, ali se ipak preporučuju bar na svake dve do tri. Sa starenjem, frekvencija pregleda se povećava, zbog većeg rizika od određenih bolesti.
Međutim, ova preporuka varira zavisno od faktora kao što su genetika, istorija bolesti u porodici, životni stil i profesionalna izloženost određenim rizicima. Svako bi trebalo da razgovara sa svojim lekarom o učestalosti kontrolisanja. Za starije od 50 godina ili one sa specifičnim zdravstvenim problemima, redovni sistematski pregledi bi trebalo da budu češći nego jednom godišnje. Na primer, osobe sa hipertenzijom, dijabetesom ili prethodnim ozbiljnim dijagnozama zahtevaju češće kontrole, možda na tromesečnom, polugodišnjem ili čak kvartalnom nivou, u skladu sa individualnim potrebama.
Pored redovnih pregleda, važno je da budete svesni stanja svog organizma i da reagujete na promene ili simptome koji vas zabrinjavaju. Ako primetite bilo šta sumnjivo i neuobičajeno, ne čekajte sledeći zakazani sistematski pregled – obratite se svom lekaru odmah.
Kod kojih bolesti su sistematski pregledi najvažniji
Kod nekih bolesti, sistematski pregledi su od posebne važnosti zbog genetske predispozicije ili čestih asimptomatskih početaka. Evo pregleda onih kod kojih su sistematski pregledi od ključne važnosti:
Kardiovaskularne bolesti:
Visok krvni pritisak, srčani udar, i moždani udar su samo neki od poremećaja koji se mogu otkriti sistematskim pregledima. Merenje krvnog pritiska, analize holesterola i šećera u krvi, kao i EKG (elektrokardiogram) su važni dijagnostički testovi. Preporučuje se redovno praćenje kardiovaskularnog zdravlja, posebno ako postoje faktori rizika poput pušenja, nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti ili nasledne predispozicije.
Onkološke bolesti:
Rano otkrivanje raka može značajno poboljšati prognozu. Sistematski pregledi kao što su mamografija za rak dojke, PSA test za rak prostate, Papanikolau test za rak grlića materice i kolonoskopija za rak debelog creva su ključni. Godišnji sistematski pregledi i redovne provere su posebno važne kod osoba koje imaju porodičnu istoriju raka.
Dijabetes:
Rani znakovi dijabetesa su neprimetni, ali sistematski pregledi mogu otkriti povišen nivo šećera u krvi. Testiranje glukoze u krvi i test tolerancije na glukozu su važni dijagnostički alati. Osobe sa prekomernom težinom, naslednom predispozicijom ili lošim životnim navikama trebalo bi redovno da se podvrgavaju sistematskim pregledima, kako bi se rano otkrile promene povezane sa dijabetesom.
Očne bolesti:
Glaukom, makularna degeneracija i dijabetička retinopatija su samo neke od očnih bolesti koje se mogu otkriti sistematskim oftalmološkim pregledima. Redovni oftalmološki pregledi su posebno važni kod osoba starijih od 40 godina, kao i kod osoba sa dijabetesom ili porodičnom istorijom očnih bolesti.
Osteoporoza:
Kod osteoporoze, gubitak gustine kostiju može se javiti bez simptoma sve dok ne dođe do frakture. Merenje gustine kostiju pomoću DEXA skeniranja je osnovno za ranu dijagnozu. Žene u postmenopauzi, stariji muškarci, kao i osobe sa faktorima rizika poput nedostatka kalcijuma, vitamina D, pušenja i neaktivnosti treba redovno da se podvrgavaju ovom pregledu.
Ako spadate u neku od rizičnih grupa ili ne možete da se setite kada ste poslednji put bili kod lekara, obavezno zakažite neke od osnovnih kontrolnih pregleda. Najčešće se na ovaj načun utvrdi da ste potpuno zdravi i da nema razloga za brigu. A sebi ćete obezbediti mirnu glavu i kvalitetniji život.
