Da li pazite kako se hranite pre i posle vežbi
Da bismo održali ravnotežu i uspeli da postignemo ono zbog čega vežbamo, bilo to smanjivanje kilograma ili povećanje mišićne mase, moramo malčice obratiti pažnju i na to šta od namirnica unosimo u organizam i treba se potruditi da ishrana bude što više raznovrsnija. Kako bi smo pametno rasporedili vitamine i minerale koje konzumiramo, moramo znati kad i šta treba da unosimo u organizam kako pre, tako i posle vežbanja.
Neke od čestih grešaka koje se prave u ishrani pre i posle treninga mogu bit sledeće: 1) Ne dozvolite sebi da preskačete obroke ako mislite da ćete lakše smršati; 2) Ne izbegavajte obroke pre i posle treninga; 3) Proteini jesu bitni, ali nemojte preterivati, balansirajte unos.
Preskačite vijaču, a ne obroke!
Preskakanje obroka može biti jako naporno za organizam, iako vam deluje da je manje bolje, nije tako. Zaparvo, pravo rešenje bi bilo da se dnevno konzumira 4 do 5 obroka, u manjim količinama, na svaka tri do četiri sata. Ovakav način ishrane ima višestruke prednosti, među kojima je najbitnije taj segment gde će se nutritijenti dobijeni iz obroka, bolje međusobno vezivati i na taj način stvarati zdravije materije koje vaše telo koristi. Tu je još jedna prednost koja ima veze sa varenjem. Manje količine hrane organizam lakše i kraće vari. Takođe, lakše porcije potpomažu ubrzanom metabolizmu, što omogućava većem balansu pri potrošnji energije, dok ako se prave veće pauze između obroka, organizam ulazi u fazu panike te usporava metabolizam i štedi energiju. Što znači da ako metobolizam brže radi, to omogućava veći unos hrane, što znači da samim tim telo troši više energije.
Preskakanje obroka nakon treninga je takođe jako loše, jer upravo tad organizamu treba najviše goriva zvano proteini. Proteini su potrebni kako bi se mišići nahranili. Najbolje vrste hrane koje preporučuju svi treneri i nutricionisti su neke vrste voćnih šejkova koje će podmiriti potrebe za vitaminima, mineralima i naravno proteinima Takođe jako popularno je pojesti neku vrstu vitaminskih pločica ili generalno neku kuvanu hranu, kako bi se izbegao osećaj težine i opterećenja organizma. Nakon unošenja ovakog tipa hrane mišići će moći da vrše sintezu proteina i zdravo da se razvijaju. Isto tako ne bi trebalo preskakati obrok pre treninga, jer je energija potrebna kako bi se sam trening sproveo, jer ako se ne jede pre treninga, organizam je prinuđen da koristi zalihe koje već poseduje, a neretko crpi iz već postojećih mišića. Da bi bio najekonomičniji obrok pre treninga treba konzumirati jedno sat vremena pre treninga kako bi se on prevario i da ne bi pravio presiju tokom samog treninga.
Kako bi se održala mišićna masa, kao i sama izgranja mišića, unošenje proteina je neophodno. Pri samom vežbanju telo troši proteine tj. proteinske enzime, pa je to još jedan razlog zašto ih je potrebno unositi. Ali to nije razlog da se preteruje sa unosom proteina. Ako se pretera sa unosom proteina, može doći do preopterećenja određenih organa kao što su bubrezi i jetra, što vremenom može uzrokovati razvoj bolesti tih organa. Poželjna doza proteina po obroku trebalo bi da iznosi oko 30 grama. Proteini nisu štetini, samo ako se unose u velikim količina telo nije u mogućnosti da ih preradi tako brzo, što može izazvati gore navedene probleme. Za optimalnu taktiku treba izabrati unos proteina pomalo tokom dana uz svaki obrok.