Danas se uglavnom čitaju vesti online, a kako je nekada izgledalo prenošenje vesti?
Još od antičkih vremena ljudi su imali potrebu da saznaju najnovije vesti. Najbolji primer za to je Maratonska bitka 490. godine p.n.e. između Atine i Plateje i Ahemedinskog carstva, kada je legendarni Atinjanin Fidipid, prema legendi, trčao 42 kilometra kako bi javio ishod boja. I antički Rimljani su imali način obaveštavanja građana o najnovijim vestima, tada su nastale „zidne novine“.
U 13. veku nove ere pojavile su se prve pisane novine, a svoj današnji oblik su dobile u 17. veku kada je došlo do masovnijeg širenja pismenosti i razvoja trgovine. U 19. veku, novine menjaju sadržaj, tako da se menjaju i vesti koje se prenose, odnosno, sadržaj je proširen tekstovima za mlade i žene. Ubrzo nastaju i prvi žurnali namenjeni ženama i mladima. Osim toga, razvojem telegrafa, promenila se i brzina prenošenja informacija, tako da su građani Evrope u kraćem vremenskom periodu mogli da saznaju vesti iz Amerike. Sve do sredine 20. veka, novine su bile najvažniji način prenošenja vesti, kada ih je zamenila televizija.
Kada su se pojavile vesti online?
Razvojem interneta informacije se mogu prenositi neverovatnom brzinom i to je značajno uticalo na samu ekspanziju prenošenja vesti online.
Veruje se da je prvi novinarski sajt koji je prenosio vesti online pokrenut 1993. na Floridi. Od tada, prenošenje najnovijih vesti se polako „seli“ iz štampanih novina na internet. Može se reći da su pioniri u pokretanju online novinarskih portala bili Britanci.
1997. godine pokrenut je Bi Bi Si online, a 1999. godine pokrenuta je mreža Guardian Unlimited i osnovano prvo udruženje internet novinara. Vesti su polako počele da se „sele“ sa papira na internet.
Prednosti prenošenja vesti online
Danas, u 21. veku većina svetske populacije ima neki pametni uređaj i dolazak do informacija je lakši nego ikada ranije. Svi mi možemo u samo „par klikova“ da saznamo najnovije vesti online. Zbog toga se i način prenošenja informacija promenio.
Dok su nekada nezaobilazna stavka na spisku za jutarnju kupovinu bile novine, a svakodnevna scena u skoro svim domovima je čitanje novina uz jutarnju kafu, danas je situacija drugačija. Većina građana uz svoju prvu jutarnju kafu ili u gradskom prevozu do najnovijih informacija dolazi tako što čita vesti online, uglavnom na svojim telefonima. Populacija mlađa od 30 godina, zapravo, skoro i da nema naviku kupovine papirnih novina, već vesti čita online, putem instaliranih aplikacija ili preko pretrage na internet pretraživačima.
Prenošenje vesti online novinarima pruža priliku da informaciju o nekom događaju prenesu brzo, bez velike vremenske odstupnice. Osim toga, pretragom društvenih mreža moguće je doći do videa i fotografija nekog događaja. Na taj način se lakše i bolje „ilustruje“ i publici prezentuje vest online.
Vesti online ne „zastarevaju“
Dok se štampana izdanja na kraju dana bace ili iskoriste u neke druge svrhe, vesti online ostaju „zauvek“ dostupne na internetu. Šta to zapravo znači? Svi novinarski portali imaju opciju arhiviranja objavljenih tekstova, kao i način za što jednostavniju pretragu putem ključnih reči. Zbog toga, čitaoci na jednom mestu mogu pronaći više vesti o događaju koji ih zanima.
