Dobrobiti hrišćanskog posta
Časni ili Uskršnji post je najduži post u pravoslavlju. Traje 48 dana, a naziva se „časni“ zbog Hristovog stradanja na časnom krstu. Post se završava sa Hristovim vaskrsenjem, jednim od najradosnijih događaja u hrišćanstvu.
Prema Bibliji Hrist je 40 dana proveo u pustinji uzdržavajući se od hrane, ali i od raznih vrsta duhovnih izazova. Smatra se da svaki hrišćanin treba da posti, ali kako je ovo prilično veliki izazov, oprošteno je i ako ne izdržite ceo period. Post se završava pričešćem.
Može se reći da je post jedno od najvažnijih hrišćanskih običaja. No, uz njega neretko idu i velike nedoumice. Šta tačno post podrazumeva, koje su njegove blagodeti za duh i telo, da li se razlikuje od dijete i na koj način? Na ova pitanja ćemo dati odgovor u narednim redovima.
Kada se posti?
Kada neko spomene da posti prvo što nam padne na pamet jeste da ta osoba ne konzumira meso i mlečne proizvode. Postoji više tipova posta koji se razlikuju od dana do dana, a kojim danima se može ili ne može nešto jesti je obeleženo u pravoslavnom kalendaru.
Načelno, u danima kada se jede hrana koja je većinom nekuvana, bez konzumacije vina i ulja takav post se naziva suhojedenje. Post bez ulja i vina sa hranom koja se kuva naziva se post na vodi.
Danima kada je dozvoljeno kuvanje na ulju, prženje, konzumacija alkohola, kao i morskih plodova jeste post na ulju. Napokon, post na ribi su dani kada je dozvoljeno da se konzumira ulje, riba i alkohol.
U hrišćanskom kalendaru postoji nekoliko perioda posta. To su: Božićni post – traje 40 dana, od 28. novembra do 6. januara. Veliki post počinje 48 dana pre Uskrsa, koji će se ove godine obeležiti 19. aprila. Drugi postovi traju nešto kraće. To su Petrovski post – od 15. juna do 11. jula, Gospojinski post – od 14. do 27. avgusta.
Uzdržavanje duha i tela
Dakle, dobar deo posta upravo i čini uzdržavanje od mrsne hrane, ali to nije primarni njegov cilj, niti svrha. Duhovno uzdržavanje je, zapravo, mnogo bitnije i mnogo teže. Ako post izjednačimo samo sa hranom, on postaje materijalan i time se on u nižava i u potpunosti se maši njegova poenta.
Post znači uzdržavanje od greha, od svađa, od losih misli, od pušenja cigareta, psovki, preterivanja u hrani i alkoholu, hedonizma. Utočište treba naći u umerenosti u svemu, u okrenutosti ka Bogu, molitvi, meditaciji.
To je period koji treba da predstavlja mir za telo i duh. Telo da se oporavi od teške hrane koja se konzumira tokom mrsnog perioda, a duh da se vrati na pravi put, da se pročisti, preispita da bi se još dublje verovalo.
Zato je post svima veliki izazov, prilično je teško izdržati toliko dana u potpunom uzdržavanju. Iz tog razloga se celog posta pridržavaju ljudi pri crkvi i najuporniji vernici. U redu je i da postite nedelju, dve, tri i da se nakon toga pričestite.
Sama ova činjenica govori koliko je post, a naročito Uskršnji post kao najduži teško izdržati. Ali posle svakog posta izlazite promenjeni. Ono što se sa postom uči jeste disciplinovanost nad svojim umom i telom.
Post služi prvenstveno tome da uzvisi duh, da ga na neki način približi Hristu, tako što će i čovek proći kroz izazov uzdržavanja kroz koji je i on. Čovek se u postu uči meri, skromnosti, ljubavi – veoma bitnim hrišćanskim vrlinama.
Dijeta i post – koja je razlika
Moglo bi se reći da je najveća razlika između posta i dijete u nameri. U dijetama čovek je orijentisano najviše na ono materijalno, to je da smrša i da utiče na svoj spoljašnji izgled. Svrha dijete nije približavanje Bogu.
Dijeta je, dakle, prvenstveno okrenuta ka telesnosti, predstavlja odsustvo vere. No, negde se ova dva pojma i preklapaju. Oba nas na neki način uče disciplini i oba su izazov.
Istina je da ni obična dijeta ne može biti uspešna bez aktivacije duha. Ako se prilikom uzdržavanja od hrane ne potrudimo da promenimo način na koji razmišljamo o hrani i svoje navike u ishrani, veoma je velika verovatnoća da ćemo se urpavo i vratiti tim starim navikama, gojenju i prejedanju.
Nutricionizam je disciplina koja se bavi isključivo ishranom, navikama u ishrani, kalorijama i uticaju hrane na zdravlje tela.
Zdravlje tela je još jedno mesto gde se dijete preklapaju sa hrišćanstvom, na koji mnogi vernici zaboravljaju. Post ne treba da predstavlja puko konzumiranje hrane bez životinjskih proizvoda. Cilj posta nije ispoštovan ako neko, na primer, svih 48 dana jede čips i pije gazirane sokove. Tehnički gledano to jeste posno, ali ne donosi zdravlje telu, a samim tim ni duši.
Zato učenjaci neće preporučivati da se prilikom posta jede industrijska hrana. Post podrazumeva dosta kuvane hrane, kao i svežih namirnica, voća i povrća, koštunjavig voća, supa, smutija, ceđenih sokova.
Neki idu toliko daleko da kažu da ne bi trebalo da se jede ni zamena za mlečne i mesne proizvode. To su biljna mleka, odresci od soje, veganski burgeri i slično. Smatra se da ako se konzumira zamena za mrsno, u naše telo ubacujemo posnu hranu, ali duh i dalje razmišlja kao da jede mrsno. Stoga se preporučuje da ne jedete ni zamene za proizvode koje izbegavate jer oni mogu povećati želju da prekršite post.
Mršavljenje može biti jedna od posledica posta, ali to svakako nije njen cilj kao što je cilj sa dijetama. Kada su dijete u pitanju nutricionista vam obezbeđuje plan na osnovu kalorijske tablice BMI indeksa, anamneze i preferencija u ishrani šta se preporučuje da jedete, a šta ne.
Dakle, ono što je posledica prilikom posta je osnovni cilj u dijeti. U postu se treba koncentrisati na duhovno kao primarno, dok u dijetama (bar površno gledano) je cilj materijalan.
Na šta još treba obratiti pažnju?
Moglo bi se reći da se post može svakome preporučiti, odnosno svakom verniku. Čak se i u nutricionizmu post smatra dobrim za telo. Suzdržavanje i nekonzumacija teške hrane ima velike prednosti za organizam.
Naime, tada se telo očisti od toksina, jača imunitet zbog unošenja visoko nutritivnih namirnica i velike količine vitamina. Hrana bazirana na životinjskim namirnicama često može usporiti organizam, a post služi praktično tome da resetuje i osnaži telo.
Kao što smo već ranije spomenuli, mera je veoma bitna kada je post u pitanju. To znači da se ne trebate prejedati prilikom posta (a i inače). Treba jesti tek onoliko da ne budemo gladni, stati tek onda kad osećamo da ćemo uskoro biti siti.
Prejedanje pa čak i zdravom hranom isto dosta usporava organizam. Nakon obroka ne treba da se osećate umorno i tromo narednih par sati, već poletno i puno energije.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni na unošenje dovoljne količine tečnosti prilikom posta. Preporučljivo je da osoba prosečne težine dnevno unosi bar dve litre vode. Ako je fizički aktivna treba i više. Ispijajte čajeve, ceđene sokove i vodu.
Izbegavajte alkohol koji dovodi do dehidriranosti organizma, iako on jeste dozvoljen u pojedinim danima posta. To što je alkohol nekad dozvoljen ne znači da se preporučuje preterivanje u alkoholu. Zapamtite da se opijanje smatra kršenjem posta.
Na kraju, nemojte zameriti sebi ako slučajno pojedete nešto što nije posno. Nekad se može desiti da ne obratite pažnju na sastojke u hrani i pojedete nešto što u sebi sadrži namirnice životinjskog porekla.
Tehnički gledano tada post jeste prekršen, ali ono što se računa nije da li ste se 100% držali posta i koliko ste pravila ispoštovali, već koja je bila vaša namera. Dakle, ako se i desi ovakav lapsus, nastavite sa postom, nemojte odustajati od njega zbog jedne greške. Jedna od bitnih lekcija hrišćanstva i jeste praštanje.
Post ima velike dobrobiti, osnažuje nas na više nivoa, te bi svaki vernik trebalo da se oproba u njemu. No, imajte na umu da post ne treba svesti na poštovanje svih pravila i na takmičenje sa drugima. To je vreme kad treba da se zagledate u sebe, svoju dušu i veru i u njoj pronađete mir.
