Ishrana i proteini
Danas smo svi svesni koliko je važno imati redovnu i zdravu ishranu. Sastanci, sati i sati provedeni za računarom i zatvorene prostorije štetno utiču na naše zdravlje. Zbog toga je važno vežbati, kretati se, ali i zdravo se hraniti. Tu se može javiti problem. Šta je više danas zdravo i koji izvori informacija su provereni. Ono što vam mi možemo preporučiti jeste vežbanje i promena u ishrani kako biste nadoknadili izgubljene i neophodne proteine. Pri korigovanju ishrane i unosu proteina potrebno je obratiti pažnju na nekoliko sledećih stvari.
Poreklo proteina
Pošto su proteini jedan od osnovnih gradivnih elemenata svih živih bića, njega možemo pronaći svuda. Takođe, zato što čovek ne može da skladišti u rezerve protein kao što može ugljene hidrate, mi moramo da unosimo proteine svakog dana i to kroz ishranu. Shodno tome da li smo pojeli biljku ili parče nekog mesa, proteini se mogu naći u biljkama i životinjama. Proteini koji su poreklom iz životinja se u ishranu mogu uneti u vidu različitih vrsta mesa, mleka, jogurta, sira i jaja. U meso se mogu ubrojiti piletina, riba i crvene meso. U prvom redu svinjetina, jagnjetina i junetina, a od riba važno je napomenuti tek nekoliko kao što su losos, pastrmka, tuna, bakalar i sardine. One su bogate proteinima i dodatnim omega masnim kiselinama koje štite i jačaju naš organizam.
Proteini biljnog porekla se mogu naći u žitaricama, mahunarkama kao što su grašak, boranija i sočivo i u pasulju, pšenici, pirinču, kukuruzu i soji. Pored visokog sadržaja proteina, ove biljke imaju i visok sadržaj vlakana, minerala i vitamina koji nam pomažu da se borimo sa stresnom svakodnevicom. Biljni proteini, naročito iz soje, sadrže i fitohemikalije koje pomažu u borbi protiv različitih bolesti. Kada smo kod porekla proteina, lepo je znati da se proteini koji dolaze iz životinja nazivaju još i „kompletnim proteinima“ zbog visokog sadržaja uglavnom svih aminokiselina. Proteini iz biljaka bi se mogli nazvati „nekompletnim proteinima“ zato što je potrebno da unesete više vrsta biljaka kako biste nadoknadili sve aminokiseline. To ne treba da vas zabrinjava, jer se to rešava tako što pojedete musli ili tanjir graška sa sojinim odreskom.
Vrednost proteina
Kod vrednosti proteina, potrebno je znati nekoliko stvari. Prvo, godište, da li je osoba trudnica ili ne, da li je u pubertetu ili je sportistkinja. U zavisnosti od toga, kreće se i vrednost unosa proteina. Prosečnoj, zdravoj osobi koja je završila sa rastom u pubertetu potrebno je oko 0,9 grаmа proteina po kilogramu težine svaki dan. Drugo, kada smo odredili kojoj grupi pripadamo i time odredili visinu unosa proteina, potrebno je odrediti i vrednost namirnice koje sadrže protein. U nastavku ćemo vam informativno predstaviti proteinsku vrednost namirnica koje smo već naveli u delu o poreklu proteina. Obično parče belog mesa od 130g ima 41g proteina, bakalar od 150g ima 32g proteina, tunjevina od 100g ima 19g proteina, a goveđi hamburger ima 8g proteina. Mleko od 150ml ima samo 5g proteina, a kriška sira ima 12g proteina. Osrednje jaje ima 6g proteina dok kriška tofu (sojinog) sira ima čak 15g proteina.
