Istorija špijunaže u Srbiji
Iako mnogi danas misle da je špijunaža donekle savremena tvorevina, istorijski podaci pokazuju sasvim drugačije.
Naime, još u doba kada je ovim prostorima vladao knez Miloš Obrenović, tačnije 12. novembra 1839. godine je usvojen vojni zakon.
Razlog zbog čega se upravo taj dokument smatra donekle začetkom kontra-obaveštajne i obaveštajne službe u našoj zemlji jeste što je u njemu navedeno na koji način bi trebalo da funkcioniše pitanje, koje se na prvom mestu ticalo polja bezbednosti, to jest zaštite vojske.
Baš iz tog razloga se upravo prva polovina 19. veka uzima za period početka razvoja i obaveštajne službe na teritoriji naše zemlje, ali naravno i kontra – obaveštajne službe.
A u slučaju da vam je svet špijunaže i špijunska oprema izuzetno interesantna iz bilo kog razloga, imamo odlične vesti… kako je Amerika daleko, a u njoj se nalazi svojevrstan muzej špijunaže, to se Vojno – bezbednosna agencija potrudila da ponudi građanima Srbije da se upoznaju sa tajnom službom u našoj zemlji i njenim razvojem, odnosno sa načinom njenog funkcionisanja u određenim situacijama. U pitanju je mini muzej, a u okviru koga se nalazi stalna postavka.
Mini muzej istorije špijunaže – postavka
Inače se ova izuzetno interesantna muzejska postavka nalazi u centralnoj ulici u Beogradu, tačnije u ulici kneza Miloša i to u zgradi, u kojoj se ranije nalazio stari generalštab, a gde je upravo sedište Vojno – bezbednosne agencije.
Iako nije u pitanju klasičan tip muzeja špijunaže, kao što je to slučaj u Vašingtonu, ovde stalna postavka obuhvata vrlo interesantna dokumenta, ali i video zapise i fotografije. Takođe je zastupljena i špijunska oprema, odnosno različiti eksponati koji mogu biti izuzetno interesantni. Izuzev magnetofona, foto aparata, radio aparata i kamera, ovaj muzej nudi priliku svakom posetiocu da sazna i koja i kakva špijunska oprema je koriščena u prošlosti na području naše zemlje.
Među eksponatima se mogu videti i različita dokumenta, a na osnovu kojih se vrlo lako može zaključiti po kom principu je funkcionisala obaveštajna služba na području naše zemlje.
Fotografije onih službenika, koji su se mahom nalazili na rukovodećim pozicjama će takođe imati priliku da vidi svako, ko bude odlučio da poseti ovu interesantnu muzejsku postavku u centru Beograda.
Naročito će biti zanimljivo posetiocima i što je dostupna gotovo sva ona špijunska oprema, koju si imali prilike da koriste agenti i obaveštajne i kontra – obaveštajne tajne službe. Saznaće posetioci i šta se sve od „rekvizita“ nalazilo u takozvanom ličnom kompletu jedno od agenta tajne službe.
Osim kamera i naravno, foto aparata, u muzeju se nalaze i magnetofoni, ali i mikrofoni, kao i specijalni eksponati, koji su bili formirani sa ciljem što bezbednijeg postupka špijuniranja.
Istorijski posmatrano, celokupna postavka je podeljena sa vremenskog aspekta na ukupno šest perioda. Tako, posetiocu mogu najpre da vide kako je funkcionisala tajna služba na području naše zemlje neposredno pre donošenja pomenutog Vojnog zakona, a zatim sledi period oko 1839. godine, koja se mahom i uzima zvanično kao godina početka razvoja i obaveštajne, ali i kontra – obaveštajne službe u zemlji. Obrađen je, naravno i period funkcionisanja službi u doba kada je postojala najpre Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevina Jugoslavija, te u periodu do pred početak Drugog svetskog rata.
Poseban segment izložbene postavke je namenjen i periodu kada je na teritoriji naše zemlje funkcionisala najpre Kontra – obaveštajna služba (KOS), zatim OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda), odnosno period u doba funkcionisanja Jugoslovenske narodne armije, te kasnije kada je bila u pitanju Vojna služba bezbednosti, odnosno od 2004. godine Vojno – bezbednosna agencija.
Definitivno je u pitanju muzej, koji zavređuje pažnju!
