Istorijat štamparije
Pojava štamparije vezuje se za izum Johana Gutenberga, iz 15. veka – mašinu za štampanje uz pomoć pokretnih slova. Iako je ovo veliko otkriće prekretnica u delatnosti stvaranja i kopiranja papira, istorijat štamparije pokazuje da postoje i njeni dalji koreni u prošlosti.
Štamparije se razlikuju nekad i sad, kako po svom obimu delatnosti tako i po stepenu razvijenosti. Ključne činjenice istorije štamparije u davnim i sadašnjim vremenima biće izlistane u ovom tekstu.
Štamparija nekad
Pojava prvih štampanih radova vezuje se za davni 10. i 11. vek, i posebno zemlju Kinu, za koju važi je da čak i u prvim vekovima ove ere kreirala štampana dokumenta. Najčešće, prvobitni oblik štampanja odnosio se na postojanje ravnih drvenih i kasnije metalnih ploča, u kojima su se rezbarila slova i brojevi. Zatim bi se udubljenja sa određenim značenjima premazivala bojom uz alate od kože, da bi se papir utiskivao između ploča. Na taj način se vršilo ručno štampanje.
Kada govorimo o štampanom umnožavanju, najznačajnije je Gutenbergovo otkriće mašine sa pokretnim slovima od olova 1440. godine, što je preteča svim kasnijim uređajima za štampu. Nakon toga je kreirao i drvenu presu za kopiranje, što je prvi korak ka razvoju veće štamparije. Najpoznatija dela koja su prvobitno štampana mašinom jesu knjiga „Donat“, Biblija i „Opomena hrišćanstvu protiv Turaka“. Uz razvoj demokratije, počeo je kasniji razvoj svih delatnosti, pa i štampe. Od 17. veka počinje štampanje dnevnih novina i listova u Parizu, Frankfurtu i mnogim drugim gradovima. Krajem sledećeg veka javlja se izum metalne prese za štampanje. Polovinom 19. veka javlja se i fotografija, kao i proizvodnja papira iz drveta, pa štampanje dobija novi oblik. Zatim delatnost štampe dobija veće obime razvoja, do savremenih mašina koje su omogućile kreiranje odvojenog biznisa, sa mnogim ograncima i aktivnostima.
Štamparija danas
Nekadašnje preteče savremene štampe omogućile su da se na temeljnim osnovama razvije ova delatnost u savremenom dobu. Od 90ih godina počinje nagli razvoj štampe, uz pojavu računara i štampača, a najvidniji napredak je u poslednjih 15 godina. Povezivanje računara sa klasičnim, a kasnije i laserskim štampačem omogućilo je kreiranje automatizovane pripreme za štampu, upotrebu interneta i mnogobrojnih programa za razvoj savršenih materijala pre štampanja. Digitalizacija je razvila korišćenje univerzalnih štampača koji omogućavaju štampu u više formata i dimenzija, uz vrlo kvalitetne boje, na različitim papirima, kartonima i drugim materijalima.
Tradicionalnu sito i ofset štampu koja se javila početkom 20. veka sve više zamenjuju digitalne i uv led tehnike štampanja, kao i razvoj grafičkog dizajna. Gotovo da danas ne postoji preduzeće koje nema sopstveni katalog, vizitkarte, flajere ili druga dokumenta kreirana i štampana na jedinstven način. Pored papira, danas su pogodni za štampu i tekstil, plastika, staklo, končani vez i mnogo toga drugog, kao redovna delatnost štamparija. Savremena delatnost štampanja podrazumeva postojanje velikog broja štampača različitih namena i kapaciteta, stručnih ljudi za kreiranje pripreme za štampu i realizaciju primeraka, kao i stalne inovacije u pogledu ideja i predloga, kao i njihovog unikatnog prenosa na štampani materijal.
Istorijat štamparije pokazuje da je ova delatnost imala dugačak i inovativan razvojni put. Sve to je rezultiralo današnjim vrhunskim kvalitetom materijala u ovom obliku, velikom broju ljudi koji se bave delatnošću štampe i kontinuiranom usavršavanju i praćenju savremenih trendova, posebno u pogledu upotrebe interneta i informacionih tehnologija u ovoj oblasti.
