Kakav je muzički ukus kod mladih danas?

Jedna primetna razlika u muzičkim ukusima na Balkanu sada i pre, recimo 50 godina jeste uticaj globalizacije i tehnološkog napretka na nova stvaralaštva u tom polju. 

Pre pedeset godina, na radiju se slušala više lokalizovana muzika, sa ljudima pretežno izloženim muzici iz sopstvenog grada ili zemlje, jer je pristup muzici iz drugih delova sveta bio ograničen. Tradicionalna narodna muzika i kulturno značajni žanrovi su onda zbog toga bili dominantniji.

Danas, sa dolaskom interneta, platformi za strimovanje i društvenih medija, ljudi na Balkanu, a pogotovo mladi, imaju mnogo lakši pristup raznovrsnom spektru muzike iz celog sveta. 

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti malo dublje pitanjem šta danas mladi pretežno slušaju od muzike, gde se mogu naći mesta koja puštaju takve stvari, kao i pitanjima toga koliko se muzički ukusi kod nas razlikuju u odnosu na muzičke ukuse mladih širom Evrope. 

Odakle smo krenuli i kako je došlo do promene

Dominantni muzički ukusi kod mladih u proteklih, recimo 50 godina, na Balkanu:

Pre 50 godina (ranih 1970-ih) je bila najpopularnija tradicionalna narodna muzika i regionalni žanrovi. E sad, svaka zemlja je imala svoje specifične narodne muzičke tradicije, te se s toga muzički ukus celokupno kod mladih na našim prostoria razlikovao.  Pop i rok muzika su takođe postajali popularniji, iako u manjoj meri u poređenju sa narodnom muzikom.

Ranih 1980-ih, Pop i rok muzika su počeli da postaju sve slušaniji, pod uticajem globalnih trendova i pojave lokalnih rok scena. Bendovi i izvođači sa naših prostora su čak počeli da stiču veće priznanje i van svojih zemalja. Međutim, tradicionalna narodna muzika je i dalje bila značajna, posebno u ruralnim područjima i među starijim generacijama.

Devedesetih je onda došlo do značajne kulturne promene usled političkih promena i raspada Jugoslavije. Ovaj period je obeležen porastom nacionalističkih sentimenta, što je naravno uticalo na muzičke ukuse. Došlo je do pojave turbo-folka – fuzije narodne, pop i elektronske muzike – koji je postao popularan u nekim delovima Balkana.

Ranih 2000-ih je zatim došlo do nastavka diversifikacije muzičkih ukusa – dok su tradicionalna narodna muzika i turbo-folk zadržali svoju popularnost u određenim regionima, došlo je i do porasta interesovanja za globalne muzičke žanrove kao što su hip-hop, EDM i mainstream pop. Internet je imao značajnu ulogu u olakšavanju pristupa širem spektru muzičkih stilova, a taj uticaj možemo videti i danas.

Ovo je bio neki opšti pregled istorijata dominantnih muzičkih ukusa, ali, moramo zapamtiti da su različite supkulture i individualni ukusi ono što označava pravi diverzitet.

Uticaj novih tehnologija je doveo do eklektičnijeg ukusa u muzici, sa mešavinom tradicionalne balkanske muzike, zapadnjačkog popa, roka, hip-hopa, elektronske muzike i drugih žanrova, dok je globalizacija olakšala kulturnu razmenu.

S obzirom na to da je trenutan muzički ukus toliko raznovrsan, sledeće pitanje je da li baš svaka supkultura ima mesta na koja može da izlazi i bude reprezentovana muzikom koja se pušta, a o tome će biti reči u nastavku.

Elektronska muzika i električna atmosfera – Lasta splav i žurke na vodi

Supkulture predstavljaju određene, veće, grupe ljudi koji se povezuju preko izgleda, muzike koju slušaju, često i načina na koji misle o određenim političkim ili socijalnim temama i slično. 

To znači, da bi supkultura koja često izlazi na splavove poput Lasta splava i okolnih mesta bila najviše asocirana sa EDM muzikom. 

Lasta splav je poznat po organizovanju žurki sa EDM muzikom na kojima nastupaju lokalni i internacionalni DJ-evi, sa fokusom na house, techno i druge elektronske žanrove muzike. 

Sa raznovrsnim repertoarom koji uključuje disko, funk i pop muziku, Lasta splav i splavovi u okolini važe za mesta sa jako dobrom provodom (u društvu poznate beogradske klaberske ekipe i čestih susreta sa poznatim ličnostima). Na takvim mestima, atmosfera će uvek biti živahna.

Gde se mogu slušati i drugi žanrovi?

Beograd ima jako raznovrsne supkulture što se tiče muzičkih ukusa, pa je i normalno da postoji mnogo različitih mesta koja će puštati takve stvari. 

U svakom alternativnom kafiću na Dorćolu možete očekivati da povremeno čujete strani i ex-yu rok, a nekad i pop muziku ranih 2000ih. 

Naravno, postoje razni mladi organizatori žurki na istim tim mestima koji prave specifične tematske žurke, posvećene samo jednom muzičkom žanru, od kojih su trenutno najpopularnije žurke na kojima naši poznati DJ-evi puštaju 80-te ili 90-te. 

Sa druge strane, studentske organizacije na svakom fakultetu, posebno Elektrotehničkom, imaju svoje klubove u kojima možete čuti alternativniji pristup, pa čak i neke underground rok i metal bendove. 

Mladi u Srbiji su dosta povezani i upoznati sa novim muzičkim pravcima i shvataju ih kao veliki deo svog identiteta, tako da se često i sami bave stvaranjem muzike. Zato postoji toliko mnogo mesta, kafića i barova, pa i velikih bina, gde nastupaju samo lokalni bendovi. To se obično dešava u okviru škole, tokom manje poznatih festivala, gde se organizuju mini koncerti lokalnih mladih muzičara ili tokom poznatih manifestacija poput Beer-festa.

Ako provedete dovoljno vremena u Beogradu, naletećete na mesto koje pušta muziku po vašem ukusu!