Kako odabrati odgovarajući model toplotne pumpe
Toplotne pumpe su najsavremeniji uređaji za grejanje i hlađenje koji štede vaš novac, a pritom ne zagađuje okolinu. Naime, ove pumpe su čak 5-6 puta efikasnije u odnosu na TA peći, ili neki drugi toplotni sistem.
A za razliku od većine drugih grejnih i rashladnih sistema, toplotne pumpe ne ispuštaju nikakve zagađujuće materije u životnu sredinu. Na tržištu postoji veliki izbor ovih pumpi i to može predstavljati problem pri odlučivanju. Zato ćemo vam mi predstaviti osnovne karakteristike glavnih grupa toplotnih pumpi. Preporučujemo vam da pogledate toplotnu pumpu Toshiba Estia.
Kako rade toplotne pumpe
Velika prednost toplotnih pumpi u odnosu na većinu sistema za grejanje i hlađenje je ta što ove pumpe za zagrevanje i hlađenje prostorija korsite prirodnu energiju! Odnosno, ove pumpe koriste toplotnu energiju vazduha, zemlje, ili vode za zagrevanje i hlađenje. Električna energija (oko 1 kW) je jedino neophodna za pokretanje ovog sistema.
Toplotne pumpe rade po obrnutom principu u odnosu na frižidere: oni pomoću rashladnog fluida preuzimaju toplotnu energiju iz okoline i prenose je u objekat.
Koliko su ove pumpe efikasne govori i primer da TA peć potroši oko 6 kW kako bi u najboljem slučaju proizvela isto toliko. Za razliku od nje, toplotne pumpe troše oko 1 kW, a proizvedu oko 5-6 kW. To znači da će u zimskim mesecima račun za struju biti gotovo 6 puta niži ukoliko TA peć zamenite toplotnom pumpom.
Vrste toplotnih pumpi
U zavisnosti koju prirodni izvor energije koriste, toplotne pumpe se mogu podeliti u tri osnovne grupe: toplotne pumpe vazduh-voda, zemlja-voda i voda-voda.
Kao što sam naziv kaže, toplotne pumpe vazduh-voda koriste toplotnu energiju vazduha. Na ovaj način pumpe obezbeđuju 75 % energije. Ostalih 25 % je neophodno nadohnaditi pomoću električne energije i to je zapravo energija koja pokreće čitav sistem. Pumpe vazduh-voda su najpristupačnije što se tiče cene, a podjednako dobro greju kao i ostale vrste.
Što se tiče pupi zemlja-voda, za njih je potrebno izdvojiti više novca. Naime, za ove toplotne pumpe potrebno je instalirati geosondu, ili tzv. kapilarne kolektore kako bi se omogućilo preuzimanje toplote iz zemljišta iz dubine koja ima konstantnu temperaturu. Naime, sama površina zemljišta se brzo greje, ali i brzo hladi. Zbog toga nije poželjno da se vrši razmena toplote između fluida i ovog dela zemljišta.
Međutim, utvrđeno je da na određenoj dubini zemljište ima konstantnu temperaturu tokom svih godišnjih doba. Upravo ta osobina je iskorišćena za toplotne pumpe zemljište-voda koje imaju geosonde. Naime, geosonda preuzima toplotu iz sloja koji se nalazi na oko 100 m dubine. U ovom sloju temperatura je uvek ista i iznosi oko 10-15 °C.
Što se tiče pumpi sa kapilarnim kolektorima, za njih je karakteristično da se postavlja snop cevi (kapilarnih kolektora) horizontalno na dubini od oko 1,5 m. Odnosno, ove pumpe koriste drugu karakteristiku zemljišta, odnosno da se gornji slojevi brže zagrevaju u odnosu na dublje. Međutim, kako bi obakav način grejanja bio efikasan, potrebno je da površina sistema cevi bude do 2,5 puta veća od grejne površine objekta.
Toplotne pumpe iz grupe voda-voda koriste toplotnu energiju podzemnih voda. Naime, podzemne vode imaju konstantnu temperaturu tokom čitave godine koja iznosi preko 10 °C. Ovakvi sistemi zahtevaju kopanje dva bunara: jedan iz koga će se crpeti topla voda koja se koristi za grejanje i drugi koji skladišti ohlađenu vodu koja je prošla kroz grejni sistem.
