Kako sprečiti moždani udar?
Moždani udar je jedna od najtežih bolesti današnjice. Nosi visok stepen smrtnosti, ali je i jedan od najčešćih uzročnika invaliditeta. Oporavak je dug, težak i uz neizvesne rezultate, pa je vrlo važno da se radi na prevenciji tako da do šloga ne bi ni došlo.
Šta je to moždani udar?
Moždani udar ili u narodu poznatiji „šlog“ nastaje usled začepljenja arterije koja dovodi krv u mozak ili do pucanja krvnog suda koji dovodi do izliva krvi u mozak.
Prva varijanta nastajanja, krvnim ugruškom, se mnogo češće susreće i predstavlja i do 80% svih moždanih udara. Ako pacijent dođe do lekara u prvih 3 sata moguće je i da se lekovima ugrušak ukloni i da se tako minimizira oštećenje.
U slučaju da je došlo do pucanja krvnog suda oštećenje je već nastalo, ali se brzom lekarskom intervencijom značajno povećava šansa za preživljavanjem pacijenta. Kao posledica šloga javlja se najčešće glavobolja, nesvestica, problemi sa vidom, a od dugoročnijih su oduzetost ekstremiteta, problemi sa govorom, pamćenjem…
Rizična grupa za šlog
Sva oboljenja koja oštećuju krvne sudove povećavaju rizik za javljanje šloga. Dijabetes, nelečena hipertenzija, visok holesterol su prve indicije da postoji veći rizik za moždani i srčani udar.
Pušači sistemski narušavaju kardio-vaskularni sistem pa su i oni u opasnoj zoni bez obzira da li imaju neka oboljenja ili ne.
Gojazni ljudi, starije osobe i osobe koje imaju združena oboljenja su takođe deo rizične grupe za moždani udar.
Pošto verovatno ogroman broj ljudi spada u neku od ovih podela jasno je zašto je prevencija jako važna.
Prevencija moždanog udara kroz redovne medicinske kontrole
Lekari savetuju da bi trebalo makar jednom godišnje proveriti krvnu sliku i urin. To će na vreme skrenuti pažnju na stvaranje problema pa će doktor propisati dijetu i eventualne lekove koji će sačuvati kardio-vaskularni sistem.
Redovno kontrolisanje krvnog pritiska takođe pomaže da se spreče teža oboljenja, a lekar će proceniti da li je potrebna i terapija za njegovu kontrolu.
Ishrana i smanjenje rizika od nastanka moždanog udara
Osobe koje imaju pravilan način ishrane imaju dobre parametre holesterola pa je manji rizik od stvaranja krvnog ugruška. Treba izbaciti hranu koja je masna, „brzu hranu“, šećere, a uvesti više ribe, voća i povrća. Hleb od celog zrna, po mogućstvu od crnog brašna.
Trebalo bi da se dnevno pojedu tri obroka i dve užine, da porcije budu manje, ali bogate zdravim namernicama koje će telu dati energiju, glad se neće javljati, a masne naslage se neće nagomilavati.
Umereno vežbanje čuva zdravlje
Pošto ne postoji čarobna pilula za sprečavanje šloga, samo prevencija koja čuva zdravlje krvnih sudova čuva i dobru funkciju mozga.
Vežbanje koje je umereno, pravilno izvođeno u kontinuitetu je nešto što našem telu donosi višestruke koristi. Obična šetnja pomaže da se snizi nivo šećera, jača srce i zidove krvnih sudova, a ujedno se i snižava kilaža, što posredno snižava i holesterol i trigliceride u krvi.
Promena životnih navika je najbolji savet da bi se šlog izbegao. Ovo je recept za čuvanje dobrog zdravlja i pravilan način borbe sa mnogim bolestima koje prete organizmu.