Kalendar slava: Slave u Srbiji
Slave u Srbiji zauzimaju posebno mesto kod mnogih porodica. Malo ko bi znao da nabroji sve slave, ali zato postoji kalendar slava. Srpske slave predstavljaju jedan od najvažnijih datuma tokom godine. Događaj, koji je jedinstven i vezan isključivo za srpski narod.
Kada se porodice stave pod zaštitu jednog svetitelja, njega poštuju i obeležavaju s kolena na koleno svake godine. To je krsna slava. Postoje delovi u kojim se praznik obeležava i gosti se dočekuju uoči slave. Nekoliko je razloga za to.
U doba turaka i komunističkog režima, mnogi ljudi su se bojali da obeležavaju slavu tokom dana i u javnosti. To su činili noću i u tajnosti, jer su jedino na taj način mogli da odaju počast porodičnom svecu, a da za zbog toga ne nastradaju.
Nije to jedini razlog, crkva je proslavljala praznika bogosluženjem uoči samog praznika, te su mnogi tada pešice pristizali iz raznih udaljenih sela, a vraćali se kući na drugi dan slave, koji se naziva još okrilje ili paterice. Odatle je i nastao običaj da se slava proslavlja tri dana. Kao kulturno-društveni običaj koji je vezan samo za srpski narod, srpska slava stavljena je pod UNESCO zaštitu 2014. godine kao nematerijalna baština čovečanstva. Najviše srpskih slava obeležava se u kasnu jesen i zimu.
Najveći deo stanovništva obeležava slavu Sveti Nikola, potom idu Đurđevdan, Aranđelovdan, Sveti Jovan i Sveti Dimitrije. Slava je porodičan praznik, a njena obeležja su ikona, slavski kolač, žito, vino i sveća.
Ikona se postavlja na istočnoj strani zida, ukoliko je to izvodljivo. Pravilo kaže da svaka ikona najpre treba da bude osveštana.
Slavski kolač predstavlja žrtvu Bogu za spasenje Isusa Hrista. Lomljenje kolača simbol je njegovog stradanja, a prelivanjem vina preko znači da se samo njegovom krvlju možemo očistiti od grehova. Kolač se pravi korišćenjem čistog pšeničnog brašna s kvasceom i osvećenom vodicom, može se korisititi i bogojavljenska. Osim dobro poznatih šara na kolaču, dodaje se još i bosiljak. On se ne treba seći, već lomiti.
Sveća bi trebalo da bude od čisto pčeljinjeg voska. Simbol je najnevinije žrtve. Kada dođe sveštenik da osvešta kolač, sveću po pravili pali domaćin. Sveća uvek gori ceo dan.
Žito predstavlja zahvalnost Bogu za date plodove u spomen na svetitelja koji se obeležava. Obredi se vrše za žive i njihovo zdravlje. Sladi se šećerom koji označava blažen život pravednih hrišćana posle smrti. Vinom se prelivaju kolač i žito, sve što ostane se popije. Vino predstavlja izobilje na krsnoj slavi.
Kalendar slava ukazuje da ih ima mnogo, to govori da svaka porodica slavi svog sveca, za razliku od drugih praznika koji se odnose na celokupno stanovništvo. Verovali ili ne, krsna slava predstavlja jedini običaj koji se do dan danas održao. U zavisnosti od doba godine, slava može biti mrsna ili posna. Zato je odlično što postoji kalendar slava, kako bi uvek imali uvid kada se koja slava obeležava.
