Kraf pivo iz kraft pivara je najkvalitetnie za konzumiranje

Poslednjih decenija sve je popularnije kraft pivarstvo, to je pivo koje napravljeno na tradicionalni način od strane malog i nezavisnog proizvođača. Kraft pivare se najviše fokusiraju na kvalitet sastojaka, posebno izraženom ukusu i tehnikama proizvodnje piva. Kraf pivo je nastalo u Americi pre četrdesetak godina, i ta tradcija se polako ali sigurno proširila i na ovaj region. Potrošači su vrlo zadovoljni kvalitetom kraft piva, i grana krat pivarstva će se tek razvijati sve više i više kod nas.

Kraft pivo koje proizvode privatne srpske pivare je znatno većeg kvaliteta od piva koje se proizvodi u industrijkom pogonu. Ovo pivo zadržava svoju autentičnost. Voće, začini i povrće se dodaju kao dodatni sastojci i na taj način se proizvodi pivo posebnog ukusa.

Zabluda je da se pivo pravi od hmelja, hmelj se dodaje kao začin dok se pivo pravi od ječma. Voda je od bitnog značaja, pa njen kvalitet doprinosi dodatno ukusu piva. Konzervanski se u proizvodnji kraft piva ne dodaju. Sirovine za proizvodnju se uglavnom nabavljaju u inostranstvu.

Pivo se proizvodi hiljadu godina unazad. Domaća proizvodnja iz kućne radinosti porasla je u ogromnu industrijsku proizvodnju koja proizvodi više stotina različitih vrsta piva.

Pivo iz svog podruma

Hmelj se ne proizvodi u dovoljnoj količini u Srbiji pa su sve kraft pivare primorane da uvoze hmelj, i plaćaju visoku cenu uvoza. U zanatsim pivarama proizovode se mnogo manje količine piva nego u industrjskim postrojenjima, ali zato je kraf pivo iz kraft pivara mnogo kvalijtetnije od industrijskog koje se proizvodi u velikim količinama.

Pivo se kuva uz pomoć gasa, takođe potrebna je operatura za grejanje tople vode, komljenik, sud za kuvanje piva i sud u kome se ta hladovina hladi. Prvi proces je ukomljavanje piva, gde se sat vremena na temperaturi od 66 stepeni pivo ukomljava. Na taj način sladovina ili pivarski slad ispušta skrob koji se pretvara u šećar.

Kuvanje od trenutka ključanja traje sat do sat ipo, u zavisnosti od recepta. Zatim se dodaje hmelj koji pivu daje gorčinu. Sladovina se zatim prebacuje u sud u kom se vrši hlađenje, hmelj ne bi trebalo da ode u sud za hlađenje. Hmelj treba da se ukloni iz sladovine. Kada se temperatura hladovine spusti na oko 17 stepeni ubacuje se kvasac. Hladovina se zatim ubacuje u fermetore, koji su prethodno sterilizovani. Fermetore treba dodatno zaštiti kako ne bi ušao vazduh. Deset dana nakon odlaganja sladovine aerometrima se meri kolika je količinazaostalog šećera, zbog ubačenog kvasca sladovina se pretvara u pivo. Pivo se zatim sipa u flaše ili buriće, u zavisnosti gde i na koji način želite da plasirate pivo koje ste proizveli.

Kada se pivo sipa u neku od ambalaža vrši se dodatna karbonizacija piva, gde pivo dobija ugljen – dioksid i određenu penu. Poželjno je da pivo u hladnjači odleži minimum dve do tri nedelje pa i do mesec dana. Što pivo duže odleži njegov kvalitet će biti veći. Posle toga dobijate pivo koje možete da konzumirate. Minimalni proces od proizvodnje do trenutka kada ćete popiti pivo može biti mesec dana. Najpoželjnije je dva meseca.

Pročitajte još zanimljivih i korisnih tekstova na našem blogu.