Najzahtevniji posao za prevodioce
Ljubitelji pisane reči zahvaljujući prevodima sa stranih jezika mogu nesmetano uživati čitajući kako najstarija tako i najsavremenija dela svetske književnosti. Da bi neko umetničko delo nastalo na stranom govornom području, došlo do čitaoca baš onako kako ga je pisac zamislio zaduženi su prevodioci. Ovaj neobičan vid zanimanja može se sa jedne strane nazvati zanatom, ali ako sagledamo sve segmente prevodilačkog posla, naročito književnih prevodilaca, uvidećemo da je prevodilac zapravo i veliki umetnik, naročito ako se radi o prevođenju poezije, pošto su značenje, forma i umetnički utisak neraskidivo povezani u pesmama.
Otuda činjenica da su najbolji prevodioci poezije upravo pesnici. Bilo da radi kao samostalno ili je angažovan za neku prevodilačku agenciju prevodilac pisane reči je posrednik između originalnog teksta i drugog jezika na koji delo prevodi. Taj prenos teksta sa jednog jezika na drugi treba da izgleda kao da je tekst izvorno pisan na tom jeziku. To je ujedno najveći izazov i najteži zadatak za prevodioce. Svaki jezik ima svoje obrasce i principe prema kojima funkcioniše, pa samim tim prevodioci moraju stvoriti nanovo isto značenje na jeziku prevoda koje ima i original. U tome se ogleda njihova odgovornost jer oni velikim delom utiču na razumevanje i osećanje prevedenog teksta.
Smisaono prevođenje
Za razliku od drugih prevoda kod prevođenja književnog dela poenta nije u doslovnom i preciznom. Prevodilac bi trebalo da nam prenese originalnu poruku dela, da u nama probudi istu emociju koju je pisac probudio u čitaocima dela u originlu. Imajući u vidu sve navedeno možemo zaključiti da ovakva vrsta prevoda ne zahteva samo odlično poznavanje ciljanog jezika već i kulturu, lokalizme i tradiciju. Osim navedenog važno je poznavati i stil autora dela, osetiti delo i njegovu poruku na pravi način kako bi ga mogli preneti čitaocu. Potrebno je naći balans između dva naroda i njihovih jezika i tradicije koje su često i potpuno dijametralne. Ozbiljne izdavačke kuće za ovako zahtevne, može se slobodno reći umetničke prevode, angažuju specijalizovane prevodilacke agencije, čiji timovi odrađuju i prevodilački i lektorski posao. Naročito je osetljiva tema prevod poezije. Prevodilac osim posedovanja visokog nivoa opšte kulture mora poprilično biti upoznat sa životom i radom pesnika čije pesme prevodi.
Greške kod prevođenja
I ako kvalitetni u nekim drugim granama prevođenja ne mogu se svi prevodioci baviti književnim prevodom. Ne može svako bez obzira na znanje jezika osetiti tu tananu nit između umetnika i dela i još je svojim prevodom približiti čitaocima. Zato prevodilacke agencije formiraju timove za različite oblasti. Kao i kod bilo koje druge vrste prevoda i u prevođenju književnih dela događaju se greške. Možda na prvu loptu izgleda kao da nisu jednako teške i ozbiljne kao kada je u pitanju važna dokumentacija i pravni poslovi. Ipak svaka pogreška ima svoju težinu. Loš prevod može potpuno banalizovati književno delo, umanjiti stilsku i umetničku vrednost originala. Ta nestručnost i neprofesionalnost se lako uočava jer se poremeti razumevanje književnog dela, a može značajno dovesti u pitanje renome izdavačke kuće.
Doprinos kulturi i tradiciji
Osim što su umetnici pisane reči, prevodioci književnih dela se mogu nazvati i ambasadorima svetske književnosti. Ovi ljudi ne obavljaju samo šturi prevodilački posao već svakom delu nanovo udahnu dušu, a ipak ukoliko su dobri u svom poslu ostanu nevidljivi. Dakle i ako delo formiraju nanovo trude se da se ne oseti njihov uticaj, već samo umetnička crta dela. Obavljajući ovu možda i najzahtevniju vrstu prevoda oni na svoj način doprinose očuvanju književnog jezika i standarda, kao i podizanju jezičke svesti.