1
дец

Običaj prenošenja novosti u našem narodu

Naš narod ima bezbroj običaja koji se i danas, u 21. veku praktikuju, a neki od njih vuku korene još iz Starog veka, dakle praktikovali su iz čak i Persijanci, Grci, Rimljani (to su uglavnom posmtrtni običaji, kao što je davanje novčića pokojniku, ali i prinošenje žrtve priliko izgradnje kuće). Kao što se različiti običaji vezuju za svaku životnu priliku, tako postoje i običaji za saopštavanje novosti.

Novosti o rođenju deteta

Od rođenja deteta, pa sve do smrti, dakle za svaki životni ciklus vezani su određeni običaji. Prvi običaj je vezan za rođenje deteta. Kada u kuću dođe prinova i utvrdi se da su mama i beba dobro, glava porodice, dakle otac ili deda, odlaze kod kuma. Kum je u verskom životu jednog čoveka najvažnija osoba, tako da je on i prva osoba kojoj se javljaju srećne novosti. Uz darove se odlazi kod kuma po ime i poziv na proslavu zbog rođenja deteta. 

Istim redosledom se saopštavaju novosti o krštenju bebe. Kada porodica odluči da uvede novog člana u verski život, novosti o tome se prvo saopštavaju kumu. On je taj koji „drži“ dete na krštenju i obavlja čin „prvog šišanja deteta“.

Novosti o svadbi

Sledeći veliki korak u životu svakog pojedinca je stupanje u brak. U srpskoj tradiciji postoji nekoliko običaja vezanih za ulazak u bračnu zajednicu. Kada se porodice dogovore i obavi veridba, prvi kome se javljaju srećne vesti je kum. Kod kuma se ide uz pogaču i okićenu čuturu da se pita za kumstvo. Tada, ukoliko kum pristane, lomi se pogača i nazdravlja se tako što svako pije iz čuture. Zatim, kum na čuturu stavlja cvet, peškir i novac koji je simbolična pomoć porodici za predstojeće veselje. Tek nakon što se pozove kum na venčanje, novosti o svečanom činu se prenose dalje po porodici i to redom najvažnijim članovima, starojku, barjaktaru, vojvodi, deveru…

Novosti o odlasku u vojsku 

U Srbiji je vojni rok dugo bio obavezan. Čin „služenja vojske“ se sa sociološkog aspekta posmatrao kao prelazak dečaka ili momka u muškarca – dakle, kao odrastanje. Prolazak vojne komisije i sistematskog pregleda bili su jako važni u životu svakog mladića, jer se to u narodu posmatralo kao dokaz nečijeg zdravlja. Ukoliko mladić ne bi prošao komisiju, on je sa sažaljenjem i često nipodaštavanjem posmatran u svojoj sredini.

 Zbog toga su se, nakon što stigne čuvena „plava“ koverta novosti o odlasku mladića u vojsku „širile“ po celom selu. U seoskim sredinama je otac vojnika obavezno pucao u vazduh kako bi označio srećne novosti. Ponosno bi isticao zastavu na kuću i zatim bi pozvao rodbinu i prijatelje na ispraćaj, bez kog nikako nije mogao mladić da ode u vojsku.

Univerzalna reč za prenošenje srećnih novosti – „muštuluk“

Traženje „muštuluka“ prilikom prenošenja srećnih novosti u našem narodu znači traženje isplade za vest. Iako gotovo svi predpostavljaju da je ova reč još jedan od mnogih turcizama, ona je zapravo persijskog porekla. „Muštuluk“ se izgovara prilikom prenošenja novosti o venčanjima, krštenjima, odlasku u vojsku,o gostima. Osoba koja prenosi srećnu vest zove se „muštulugdžija“ i on obavezno za srećnu vest dobija neku naknadu, novčanu ili u naturi.