Šljiva – voće po kome je Srbija bila poznata u svetu

Šljiva je voće koje je prisutno vekovima u našoj poljoprivredi i ishrani. Bogato vitaminima A i C, niskokalorično voće koje se može jesti svakodnevno u većim količinama, i koje podstiče dobro varenje.

Kaže se da je stablo šljive srednje visoko stablo, koje bi moglo da naraste i preko 10 metara, ali ne dostiže tu visinu zbog orezivanja. Orezivanje se vrši najčešće prilikom cvetanja, aprila meseca. Cvet šljive je najčešće bele boje, sve u zavisnosti od sorte, javlja se i u ružičastoj boji i cveta u toku aprila meseca, dok plodovi sazrevaju tokom avgusta, septembra ili oktobra.  Najčešće ovalnog oblika, plod šljive je tamno plave boje, prosečna veličina ploda u Srbiji je 5 cm.

Šljivu su koristili stari Sloveni!

Prema pisanim spomenicima iz vremena kada su stari Sloveni naseljavali teritorije Balkana zabeleženo je da su šljivu koristili u svojoj ishrani, a 19.vek je period njenog intenzivnijeg gajenja u Evropi.

Šljiva u Srbiji

Šljiva u Srbiji je jedno od najcenjenijeg voća, ako ne i ono koje zauzima prvo mesto, jer ne samo što je voće koje je počelo najranije da se sadi i gaji, jer mu naročito odgovara područje naše zemlje već i ono voće od kojeg se dobijaju tj.prave razne namirince u vidu marmelada, džema, sokova, kašica za bebe, slatka i rakije, nečega po čemu je Srbija naročito poznata – brend šljivovica. Čak 80 % od godišnjeg roda šljive koristi se za proizvodnju rakije, a šljivovica i suva šljiva su najznačajniji proizvodi. Šljiva, dakle ima veliki privredni značaj. Zbog svega toga plod šljive kako vidimo je veoma bitan, naročito kada je u pitanju izvoz od čega naša zemlja ima velike koristi. Voće koje se najviše gaji u Srbiji je upravo šljiva, ali Srbija je takođe u samom vrhu na svetskoj listi po proizvodnji šljiva.  Najveći proizvođači šljive u svetu pored Srbije su: Indija, Kina, SAD, Rumunija, Turska… Prema zabeleženim podacima iz 2015. godine Srbija je bila 3. na svetskoj listi po proizvodnji šljive. A rakija, odnosno šljivovica izvozi se po čitavoj Evropi. U Srbiji je poznato oko 20 vrsta, tj. sorti šljiva.

Zemljište i uslovi za gajenje 

Ukoliko želite da se bavite proizvodnjom šljiva, potrebno je da znate da šljivi odgovara rastresito zemljište, ono koje je bogato fosforom ili kalijumom. Šljiva traži dosta vode, predviđeno je da je idealna količina 600 mm padavina godišnje. U nekim našim krajevima gde se gaje šljive bude i više padavina,  to je ono što utiče na bujnost krošnje, a zbog toga i stabla ne smeju da budu blizu. Naravno, važno je i da kupite kvalitetne voćne sadnice.

Da li se može zaradati od proizvodnje šljiva?

Bez obzira koje je voće ili povrće u pitanju, za njegovu proizvodnju potrebno je mnogo ulaganja i strpljenja. Na početku se to čini mnogo, jer se mora voditi računa o zemljištu, sadnicama, navodnjavanju, pesticidima, ali posle nekoliko godina kada šljiva krene da rađa punim kapacitetom proizvođačima se vrati ono što su uložili, a bude i preko toga. Osim prodaje svežih plodova ili suvih šljiva, izuzetno su cenjene prerađevine od šljive, koje su takođe tražene za prodaju. Dakle, odgovor na postavljeno pitanje je “da”.  Zato smo još na početku istakli da je šljiva jedno od najisplativijih voća za gajenje u našoj zemlji.