Šta je kognitivna disonanca?

Najjednostavnije bi bilo reći da ukoliko jedna osoba u isto vreme ima dva mišljenja, odnosno uverenja ili više njih o nekoj situaciji, a ta mišljenja, to jest uverenja su nedosledna u psihološkom ili logičkog smislu, onda je to kognitivna disonanca. Jednostavnije bi ipak bilo reći da disonanca dovodi do svojevrsne frustracije, mada se ona ipak karakteriše kao neusaglašenost. 

U slučaju da su dva stava o nečemu potpuno drugačija sa logičkog ili psihološkog aspekta, onda je reč o mentalnom procesu koji se naziva kognitivna disonanca. Sasvim očekivano, ljudski um ima težnju da sve to nekako reguliše, odnosno da ispravi, kako bi opet bio u ravnoteži, ali ima situacija kada to nije moguće bez pomoći stručnjaka. 

Vrlo često pritisak društva ili određene sredine može da ima uticaja na to da pojedinac prihvati neko razmišljanje, odnosno neki stav sa kojim uopšte nije saglasan. I u takvim situacijama se događa kognitivna disonanca. Mnogi ljudi su imali prilike da svedoče postojanju ovog poremećaja. Kada je u pitanju psihički zdrava i stabilna ličnost, kognitivna disonanca uglavnom prođe neopaženo. Ukoliko je, međutim u pitanju psihični nestabilna, odnosno labilna ličnost, javlja se problem, koji bi trebalo rešavati uz pomoć stručnjaka. 

Zbog čega se javlja kognitivna disonanca?

Brojni su razlozi koji mogu da dovedu do ovakvog kompleksa u ljudskoj psihi. Ukoliko uzmemo za primer uživaoce narkotika, mnogi od njih su donekle svesni da to što čine utiče negativno i na njihovo zdravlje i na njihov život, ali ipak i dalje posežu za određenim narkoticima. Prilično je izvesno da je kognitivna disonanca prisutna i u tom slučaju. Zato i nije čudno što uživaoci narkotika jedino uz pomoć stručnjaka možda i mogu da prestanu da konzumiraju različite vrste droga. 

Još jedan od dobrih primera u kojima se uočava kognitivna disonanca jesu i ljudi koji nisu zadovoljni poslom kojim se bave. Međutim, oni i dalje svakoga dana godinama odlaze na posao, prosto zato što im je potreban novac kako bi mogli da zadovolje svoje finansijske potrebe. Iako će se žaliti gotovo svakodnevno na svoj posao, oni će i dalje ići da rade, jer je to bitno za njihove finansije. I upravo zato što su njihova osećanja u raskoraku sa stvarnom situacijom, javlja se kognitivna disonanca.

Leon Festinger je bio psiholog koji je najviše proučavao ovu pojavu, te je došao do zaključka da osnovna hipoteza o postojanju kognitivne disonance podrazumeva prvo da postoji određena nedoslednost, a kada ona bude bila utvrđena, čovek će pokušati na različite načine da je smanji. Međutim vrlo često se događa i da svecno izbegava i informacije i situacije, koje mogu da utiču na to da kognitivna disonanca bude još jača. 

Na koji način se može prevazići kognitivna disonanca?

S obzirom na to da se radi često o uobičajenom procesu, mnogi ljudi na različite načine nastoje da svoje frustracije svedu na minimum. Ukoliko kognitivna disonanca uzme maha, onda je definitivno neophodno uključiti u to i stručnjaka. 

U većini slučajeva se kognitivna disonanca smanjuje ukoliko ljudi dolaze do novih informacija, a na osnovu kojih formiraju novo, odnosno drugačije mišljenje, te ukoliko eventualno stupe u akciju i zaista svoje frustracije na taj način reše.