Šta treba da znate o gnojnoj angini kod dece

Bol u grlu je jedan od onih simptoma zbog kojih pacijenti retko posećuju lekara i u većini slučajeva pokušavaju da se samoleče ili uopšte ne leče. A šta raditi kada su mala deca u pitanju. U medicinskoj praksi, termin „angina“ se odnosi na bolest krajnika. Kod dece se manifestuje tako što je praćena jakim bolom prilikom gutanja, pa dete odbija da jede ili plače kada ga hranite. Poteškoće pri gutanju otežavaju gutanje hrane što je neprijatna radnja za dete.  U zavisnosti od stepena gnojne angine mogu je pratiti i simptomi kao što su: opšta slabost, glavobolja, bol u zglobovima, malaksalost i groznica (do 38-39 stepeni).

Koji uzrast deteta češće oboleva od gnojne angine

Kada se kaže gnojna angina kod dece, uglavnom se misli na decu predškolskog i školskog uzrasta, koji su najčešće podložni gnojnoj angini. A nakon njih na red dolaze odrasli do 40 godina. Naravno, mnogo je lakše prehladiti se tokom jesensko-zimske sezone, takođe, bakterijske i virusne infekcije lako pogađaju oslabljeni organizam dece i odraslih. Treba uzeti u obzir vremensku varijabilnost u proleće i nedostatak vitamina. Leti se javljaju izolovani slučajevi.

Šta treba da znamo o uzrocima gnojne angine kod dece?

Postoje 2 načina prenošenja: egzogeni i endogeni (autoinfekcija, tj. samoinfekcija). 

Vazdušni i alimentarni (preko hrane) su egzogeni, dok se endogena infekcija javlja kroz usnu duplju i grlo (na primer hronična upala palatinskog krajnika, karijes). Doprinosni faktori su opšta i lokalna prehlada.

Najčešći uzročnici gnojne angine kod dece su stafilokoke i streptokoke (posebno beta – hemolitičke grupe A) i pneumokoke. Ređi uzrok je virusna i gljivična etiologija. Deca u kolektivu sklona su gnojnoj angini jer se navedene bakterije najčešće prenose preko ruku, pljuvačke, sekretom. 

Periodi inkubacije gnojne angine kod dece 

Kod virusne angine period inkubacije je 1-6 dana, zarazni period je 1-2 dana pre pojave simptoma i 3 nedelje nakon pojave simptoma. U etiologiji streptokoka, period inkubacije traje od 12 sati do 4 dana, zarazni period je 24 sata nakon početka terapije antibiotikom ili 7 dana nakon nestanka simptoma u slučaju da antibiotik nije korišćen. Štaviše, rizik od infekcije za člana porodice je oko 25%. U proseku, trajanje bolesti je 7 dana.

Kada ići kod doktora?

Trebalo bi da se obratite lekaru ako se uprkos samolečenju deteta (ispiranje usta, slatkiši protiv kašlja, antipiretici) gnojna angina grla ne ublaži, pogorša gutanje i opšte stanje (glavobolja, bol u zglobovima, jeza, visoka temperatura). Obično je neophodno uključiti antibiotike u lečenje. Trajanje i vrstu antibiotika odlučuje lekar. Da biste sprečili ozbiljne komplikacije, trebalo bi da posetite otorinolaringologa. Ne preporučuje se uzimanje antibiotika bez preporuke lekara. Jaka upala grla je simptom ne samo gnojne angine kod dece, već može biti znak bolesti kao što su: infektivna mononukleoza, šarlah, difterija, leukemija.

Šta nam možete reći o dijagnostici?

Sveobuhvatna medicinska istorija je neophodna za postavljanje tačne dijagnoze. Lekar propisuje odgovarajući lokalni i opšti tretman na osnovu dijagnoze i stanja pacijenta. Najčešće se preporučuje antibiotska terapija i pacijent dobija odgovarajuće preporuke. 

Koje mere se preporučuju za prevenciju gnojne angine kod dece?

Za prevenciju se preporučuje:  

• Ojačati imunitet putem ishrane i odmora; 
• Pratite oralnu higijenu deteta;
• Brzo uklanjanje infektivnog područja usne šupljine i nazofarinksa – ispiranje nosne duplje i prskanje odgovarajućim sprejom protiv infekcija ili širenja novonastale infekcije.
• Često pranje ruku

Nadamo se da smo vam ovim tekstom pomogli da saznate više o gnojnoj angini kod dece.