Sve što treba da znate o grejnim telima
Sve sun am bliži hladniji dani, a i početak grejne sezone nam stiže polako. A sa jesenjim hladnim danima nameće se i problematika grejanja i troškova za grejanje. Zagrevanje, dogrevanje, koliko košta grejna sezona, šta se više isplati, kada započeti sa grejanje pitanja su koja se iz godine u godinu postavljaju, a ova tema nimalo nije naivna. Zato joj se uvek pristupa ozbiljno, jer cilj je jedan – postizanje veće efikasnosti za manje utrošenog novca. Opcija je mnogo, a da bi se postiglo najbolje rešenje, evo šta sve treba da znate o grejnim telima.
Dobra izolacija štedi novac i energiju!
Prvi korak ka uštedi novca i manjem trošenju energije jeste dobra izolacija stana. Mnogima je jasno da je izolacija važna, ali većina korisnika ne pridaje neki poseban značaj tome. Ipak, bolje izolovan dom podrazumevaće manje uložene energije, a to znači i manje novca, pri čemu će atmosfera biti prijatnija, a stan komforniji. To nije slučaj sa domaćinstvom koje muku muči sa izolacijom, a ako su prostori vrhunski izolovani, onda se nameće pitanje kako se određen prostor greje samo sa jednim manjim grejnim telom. E pa zato jeste ključna izolacija.
Važan je broj spoljašnjih zidova, kao i to da li je i kolika površina izložena prirodnim elementima i spoljašnosti. Kada je iza jednog zida drugi stan, onda se o grejanju tog zida verovatno i komšija brine. Tako su stanovi ušuškaniji, a ovo je posebno slučaj kod stambenih zgrada. Kada je reč o kućama, onda su spoljašnji zidovi ozbiljan izazov, pogotovu ako je prostor na kojem se nalazi kuća izložen udarima vetra.
Grejalice na struju i panelni radijatori
Kada je reč o grejnim telima kao što su grejalice i radijatori, one se uglavnom u kućama koriste za dogrevanje ili zagrevanje određenih prostorija. Iako su dostupni na tržišu i uljani i panelni radijatori, danas se u stambenim zgradama ugrađuju upravo panelni radijatori. A u stanovima kao dodatna grejna tela mogu da posluže kvarcne ili konvektorske grejalice.
U svakom slučaju i radijatori i grejalice imaju različitu tehniku rada, pa tako na primer, uljani radijatori zagrevaju ulje, a konvektori vazduh. Male kaloriferske grejalice mogu da sadrže i ventilator zahvaljujući kojima se prostor može brže zagrejati ako je to potrebno. Norveški, odnosno panelni radijatori dobili su ime po mestu gde su počeli da se izrađuju. Naime, još davne 1948. godine na svega 60km od norveške prestonice Osla u jednoj fabric počela su da se prave ova grejna tela i tako poneše naziv norveški radijatori.
Prednosti panelnih radijatora
Glavne prednosti panelnih radijatora ogledaju se u tome što su veoma laki za korišćenje i posebno su bezbedni.
Čak i ako se desi da ostane radijator u stanu uključen nekoliko dana, neće doći do njegovog pregrevanja, jer ovo grejno telo sadrži zaštitu koja sprečava da se radijator pregreje. Ipak, kada je reč o grejnim telima koja koriste električnu energiju za svoj rad, onda je ušteda moguća ukoliko je potrošnja racionalna. U suptornom, ako se neracionalno ponašate, nemojte da vas iznenade visoki računi.
