Tri moja omiljena parka u Beogradu
Sećam se često onih lepih uspomena iz detinjstva, igranja u parkovima sa drugarima, šutiranja lopte, igranja lastiša, preskakanja konopca… Ne znam da li smo svesni koliko su nam sreće donele te male zelene oaze i koliko obogatila naša dečja iskustva.
I danas obožavam da šetam parkovima Beograda i tamo provodim vreme, sedela na klupici ili šetala okolo, nebitno.
Aktivnost me potpuno okrepi posle 8 sati „zakucanih“ pored kompjutera. Parkovi su divna mesta za boravak, ne samo kao mesta za druženje, zbog čistog vazduha i dodira s prirodom, kao mesta gde možemo da se razmrdamo i uradimo po koju vežbu, već i zato što su izuzetno korisni prirodi – apsorbuju velike količine vode za vreme nepogoda i oluja, smanjuju vrelinu asfalta, zelenilo pored pločnika smanjuje letnje temperature za 1-5° C.
Evlija Čelebija, turski putopisac piše 1667. godine:
„u beogradskom šeheru ima mnogo divnih bašči koje su pravi ružičnjaci i rajski vrtovi. Samo večni tvorac zna broj cvetova, listova i stabala u ovom šeheru.“
Stari Beograd je u stvari imao hiljade malih parkova jer su u unutrašnjosti grada postojale kućice sa okućnicama – vrtovima i manjim ili većim parkovima. Parkovi i bašte Beograda su nastajali i razvijali se kako se menjao i sam grad, potrebe za parkovima uvek je bilo, i biće, mada u današnje vreme parkovi imaju novi izraz, izgled i ponudu. Njihov izgled odražavaju urbanističke želje i stalno ga pokušavaju estetski unaprediti. Današnji parkovi Beograda su izrasli iz pokušaja i varijanti koje je postavio knez Mihailo Obrenović u 19. veku.
Parkovi svuda i uvek
Procene su da je danas ukupno 14,6% teritorije Beograda pod zelenim oazama, tj. preko 11.000 hektara (u koje spadaju ne samo parkovi već i skverovi, zelenilo duž saobraćajnica, mali parkovi u stambenim naseljima, drvoredi).
Kalemegdan
Najstariji veliki park van centra grada je Topčider, formiran u dolini Topčiderske reke, mesto nekada prepuno vinograda i letjikovaca imućnih ljudi u prvoj polovini 19. veka. U samom centru grada ima desetak predivnih parkova, spomenimo neke: Pionirski park-Dvorsku baštu, Park Kalemegdan, Tašmajdanski park, Akademski park, Karađorđev park. Prvi pravi gradski park napravljen je pored Knez-Miloševog dvora 1836. godine, na uglu Kneza Miloša i Nemanjine u slobodnom „engleskom“ stilu, a početkom šezdesetih godina dvadesetog veka otvoren je za građanstvo i nazvan Finansijski park.
Akademski ili Studentski park
Park se nalazi na Studentskom trgu, tačnije između Vasine ulice i Studentskog trga. Tu smo kolege i ja učile za ispite (to je već protekli vek!) u vreme lepih dana septembra, maja, pisali teme za seminarske radove, sedeli i zamišljali svetlu budućnost…
Nedostaju mi ti drugari, taj i takav park. Ovaj maleni park ima posebno mesto u mom sećanju, kad god prođem njime kao da se vreme vratilo dvadesetak godina, ja sam opet tu, spomenici takođe, stabla, staze, jedino su klupe promenjene. Ja sigurno nisam.
Ekološki značaj parka je mali, ali sa istorijske tačke gledišta, značaj parka je veoma veliki.
Nekad, za vreme austrijske okupacije u njemu su vojnici vežbali, kasnije su ga Turci koristili za svoje molitve i kao groblje, bilo je tu oko njega džamija, turbeta i hanova. Za vreme Kneževine Srbije oko parka podizali su kuće istaknuti Srbi, spomenimo Jevrema Obrenovića, Tomu Vučića Perišića, i najpoznatiju zgradu u okolini – Kapetan-Mišino zdanje, nekad Velika škola, danas Rektorat Beogradskog univerziteta.
Park je dobio ime iz prostog razloga što su oko njega Filozofski, Filološki i Prirodno-matematički fakultet. Do1824. Park je bio pijaca-pazariše pod imenom „Velika pijaca“.
Bila je to jedna ružna ledina bez stabala, sve dok prvi urbanista grada Emilijan Josimović nije dao predlog Beogradskoj opštini 1867.
„da se napravi nešto lepše i plemenitije od obične stočne pijace“.
Tako je i bilo, zasađen je i ograđen, napravljene su staze i otvoren je 1886. U francuskom je stilu građen, funkcionalano ima ulogu pešačkog centra i trga, sa puno lisnatih stabala. Tako su prvo zasađena stabla – sa centralnim prolazom -dok su spomenici poređani kasnije na tačno raspoređena mesta.
Tip Top, održava higijenu u parku
Oko parka napravljena je barokna ograda, veoma retka, u obliku ćiriličnog slova П sa kapijom od kovanog gvožđa, masivnim stubovima sa stepeništem od kamena, rađena od betona sa umetničkom brarvarijom i geometrijskim elementima. Cela ograda pokrivena je vencem, i možda najlepše na njoj su vaze u obliku izduženog jajeta, zarubljene. Od pomoćnih objekata za razonodu tu su dečje igralište i sanitarni objekat.
Najlepše je možda što je park mali muzej, omaž našim velikanima nauke, pa tako uživamo u razgledanju spomenika Josifu Pančiću, Dositeju Obradoviću i Jovanu Cvijiću. Park je poznat i kao Pančićev park. Stručnjaci kažu da u Akademskom parku ima 19 različitih vrsta stabala.U parku jedno stablo sofore ima status zaštićenog prirodnog dobra. Stabla su već stara i treba ih obnoviti.
Karađorđev park
Prva zelena javna površina napravljena je posle oslobođenja Beogradske tvrđave od Turaka, početkom 1807. godine. Mesto gde se nekad nalazila ulogorena vojska vožda Karađorđa, istovremeno je bilo i ustaničko groblje na koje su Beograđani godinama kasnije dolazili sa poštovanjem.
Priča se da je groblje u to vreme izgledalo jako lepo i bilo ograđeno alejama divljih kestenova.
Karađorđev park je smešten na padini zapadnog Vračara, između Bulevara JNA i Nebojšine ulice, naslonjen na Svetosavski plato. Obnavljan i proširivan pre Prvog svetskog rata, u njegovoj kompoziciji se ističe venac rotondi različitih veličina sa stazama koje ih povezuju.
Gornji, uži deo bio je namenjen za dečje igralište, a tridesetih godina se na sredini parka nalazio brežuljak sa nastrešnicom kao zaklon od kiše i sunca. Sad izgleda malo drugačije. Šetajući parkom srećemo se sa burnom istorijom grada, tu je posle I rata otkriven spomenik „Trećepozivcima“, zatim spomenik Internacionalnim brigadama, a u središtu parka nalazi se spomenik žrtvama bombardovanja 6. aprila 1941. godine.
Spomenik oslobodiocima Beograda, vojnicima poginulim u Prvom srpskom ustanku, podigao je Aleksanadar Karađorđević 1842. To je prvi javni spomenik u Beogradu oblika višestepene piramide. Povodom obeležavanja sto godina od boravka diplomate Alfonsa Lamartina u Srbiji, opština mu je 1933. podigla spomenik. Prelepa stabla divljeg kestena park je dobio 1848, generalnim sređivanjem.
Manjež
Park u kom se uvek lepo osećam i kad god idem u „Jugoslovensko dramsko pozorište“, krenem od kuće ranije da prošetam prvo parkom. U najužem je delu grada oivičen ulicama Nemanjinom, Resavskom, Kralja Milana i Svetozara Markovića.
Manjež je na mestu gde se do 1931. nalazio Gardijski konjički puk sa kasarnama i štalama za konje. Zelena površina je potpuno sređena 1931-1933. Kako se došlo na ideju da park bude u centru grada? Knez Miloš dobijanjem Hatišerifa 1830. kreće planski da naseljava srpsko stanovništvo pa se obrazuju čaršije – Abadžijska i Savamalska i širi se gradski prostor.
Tako je park Manjež bio nekako u funkcionalanom sastavu okolnih prostora i objekata vojne i administrativne namene. Konak i amam Kneza Miloša (kasnije Ministarstvo finansija) i Stara Miloševa kasarna (na tromeđi Kneza Miloša, Masarikove i Nemanjne) su izgrađeni 1836. U blizini je i Vaznesenjeska crkva, zgrada stare Vojne akademije, Oficirski dom, Oficirska zadruga i još nekoliko zgrada. Idejni tvorac Starog Manježa je knez Mihailo.
Škola jahanja za vojsku je 1920. renovirana u pozorišnu dvoranu pa je tu radilo Narodno pozorište sve do 1947. godine. Projektant parka ga je isprva nazvao „Park Njegovog Veličanstva Prestolonaslednika Petra„, a napravio ga je inženjer hortikulture Aleksanadar Krstić.
Redak park podignut između dva svetska rata, a oblikovan po principima klasičnog stila. Park je urađen na površini od 27.500m², dijagonalne staze – prečice koje se ukrštaju čine centralnu odliku ovog rešenja. Dečje igralište je uvek prepuno dece i tobogana, penjalica, ljuljaški, a postoji preko 11.000 zasađenih sadnica.
Njegovim stvaranjem i sadnjom sadnica i stabala potpuno je pokriven nedostatak zelenih javnih površina u centru grada, zemljište je ovde veoma plodno pa su bilje i rastinje napredovali tako lepo već za par decenija, danas ju milina otići i sedeti na klupi uz knjigu ili kaficu. Manjež pruža osećaj prijatnosti, mirnoće i osveženja. Manjež ima i divne skulpture Ranjenik, Žena koja razmišlja ispred teatra Bojan Stupica, Sedeći ženski akt, zatim spomenik Kosti Abraševiću, Josifu Marinkoviću i još nekoliko spomenika.
Drvoredi
Uporedo sa nastajanjem parkova, sadili su se i drvoredi. Prvi ulični drvored zasađen je u Abadžijskoj ulici (Kraljice Natalije) u periodu od 1845-1850, a onda na Terazijama 1859, ulicom Kneza Miloša 1860. i tako dalje. Najviše je stabala posađeno u periodu 1930-1936. U Beogradu se najviše sade otporna stabla i drvenaste biljke pa tako imamo: tuje, platane, dren, japanski bagrem, crni orah, crnu jovu, bršljan, jorgovan, srebrnu lipu.
Valentina Branković
