Visok krvni pritisak: Poznati i nepoznati uzroci
Visok krvni pritisak ili stručno rečeno hipertenzija je sistemska bolest, koja je nezarazna, i koja za posledicu može imati brojna oštećenja u organizmu čoveka. Krvni pritisak je u stvari pritisak kojim srce pumpa krv u arterije. Ukoliko je veća količina krvi koju srce pumpa na uske ili krute arterije, krvni prtisak je veći.
Postoje dve vrste visokog krvnog pritiska – primarni čiji uzrok nije još uvek u potpunosti poznat i češće se sreće, i sekundarni visok krvi pritisak koji je ređi ali mu je uzrok poznat. Svaki pritisak iznad 140 sa 90 mmG prepoznaje se kao visok krvni pritisak. Sa porastom krvnog pritiska raste i mogućnost oboljevanja kardiovaskularnog sistema i organa.
U Srbiji češće muškarci oboljevaju od visokog krvnog pritiska, dok se kod žena on manifestuje nakon 65. godine starosti. Svima je poznato da se visok krvni pristisak javlja i usled nedoličnog životnog stila, odnosno prekomernom upotrebom alkohola, masnoća, usled gojaznosti ili prevelike upotrebe soli, koja je na žalost neizbežna u današnjoj ishrani. O tome kako da se izborite sa visokim krvnim pritiskom više pročitajte na sajtu Baltikjunior.com
Hipertenzija nepoznatog uzroka
Kada je u pitanju esencijalna hipertenzija odnosno visok krvni pritisak nepoznatog uzoroka prepoznaju se dva poremećaja kod ljudi, a to su povišen renin u krvi koja se ispoljava manjkom količine tečnosti u arterijama te ih odlikuje „suva“ hipertenzija, i smanjen renin u krvi koji pokazuje karatkeristike zadržavanja tečnosti, te ovakve bolesnike odlikuje „vlažna“ hipertenzija. Za obe vrste hipertenzije postoje medikamenti koji značajno pospešuju rad i cirkulaciju krvi u arterijama, te obolelima olakšavaju svakodneni život.
Poznati uzroci visokog pritiska
Što se tiče poznatih uzroka hipertenzije, ima ih više. Jedna od njih je i sleep apnea, koja se javlja kod ljudi koji tokom spavanja imaju tendenciju da hrču. Tada se javlja poremećaj u disanju koji za posledicu ima i povišen krvni pritisak.
Drugi uzrok jeste suženje glavne arterije, odnosno aorte, čime se smanjuje prokrvljenost bubrega, što posledično dovodi do povišenog lučenja renina u krvi što svo već naveli dovodi do povišenog krvnog pritiska. Takođe jedan od uzroka jeste i suženje bubrežne arterije, koja se takođe može lečiti medikamentima, s tim da postoji razlika u tome kada se leči uzrok a kada simptomi.
Pored navedenih uzroka, česti su i endokrini izazivači hipertenzije. Recimo, kod hiperparatireoizma ili tumora srži nadbubrežne žlezde dolazi do pojave hipertenzije.
Takođe, primenom oralnih kontraceptivnih pilula može se javiti zadržavanje natrijuma koji dovodi do hipertenzije. Danas, jedna od sve češćih pojava kod žena jeste da se u poslednjem trimestru trudnoće može javiti preklampsija, koji predstavlja ozbiljan poremećaj sa velikim komplikacijama. Ukoliko do očiglednih komplikacija dođe, trudnoća se mora prekinuti.
Prepoznajte hiopretenziju na vreme
Pojava visokog krvnog pritiska nije tako očigledna u svim slučajevima, jer ne ispoljava sve simptome koji svakako mogu biti različiti kod ljudi. Jedino često merenje pritiska, može ukazati da je došlo do hipertenzije. Ponekad se mogu javiti povećana glavobolja, krvarenje iz nosa ili nedostatak vazudha, ali kako ovi simptomi nisu jedini za ovu bolest, važno je redovno meriti pritisak na kontrolnim zdravstvenim pregledima. Ukoliko lekar posumnja na hipertenzju, pacijent se može uputiti na nošenje holtera krvnog pritiska tokom 24h.
Normalan krvni pritisak prema Evropskim standardima je 120/80 mmHG, dok je normalni visok krvni pritisak 139/89 mmHg. Svaki izmeren krvi pritisak preko navedenih mera spada u hipertenziju. Ukoliko ga primetite, javite se lekaru, koji će vas uputiti na dalje preventivne mere.
