Voćne sadnice
Voće koje uspeva na našem podneblju i koje je dostupno u većim rasadnicima su šljiva, jabuka, kruška, jagoda , kupina, malina, trešnja, višnja i breskva.
Koje će se voćne sadnice izabrati ima veliki značaj kasnije na to kako će se one primiti i dalje razvijati. Potrebno je obratiti pažnju na razvijenost korena, kao i na nadzemni deo sadnica. Kod izbora sadnica bitno je da je ona zdrava i da nije mehanički oštećena. Vodi se računa o dužini nadzemnog dela stabla kao i o korenovom sistemu.
Jednogodišnje voćne sadnice bi trebalo da imaju korenov sistem sa najmanje 5 osnovnih žila, dok sadnice krušaka i oraha najmanje 3 osnovne žile. Dužina svake žile bi trebalo da bude najmanje 20 cm. Što se tiče nadzemnog stable kod jabuka, kajsija krušaka, badema, dunja, šljiva i trešanja, dužina je 1 m, odnosno bresaka, višanja, leske i jabuke na slabo bujnim vegetativnim podlogama najmanje 70 cm, a oraha 40 cm.
Kupovina i transport voćnih sadnica iz rasadnika
Nabavka jednogodišnjih voćnih sadnica mora da ide uz odgovarajuću dokumentaciju kao što su uverenje o zdravstvenom stanju sadnica i dekleracija o istinitosti sorte i podloge. Veće količine sadnica se iz rasadnika transportuju u hladnjačama ili kamionima. Ukoliko su se sadnice dugo vremena transportovale, njihov koren je potrebno pre zasađivanja držati u čistoj vodi od 12 do 24 sata, kako bi se osvežile.
Transport sadnica se vrši kada je spoljna temperatura iznad 0 stepeni. Sa sadnicama se postupa oprezno kako ne bi došlo do mehaničkog oštećenja, do smrzavanja ili kako se ne bi osušile. Kod svake isporuke sadnica potrebno je zaštititi koren da ne bi došlo do oštećenja ili sušenja.
Sadnja šljive
Šljiva ima dugu tradiciju sadnje na našim prostorima i uspeva u klimatskim uslovima u većem delu naše zemlje. Ona vrlo rano cveta i dosta je osetljiva na mrazeve. Teren na kojem se gaji bi trebalo da je nagnut na južnu stranu upravo zbog osetljivosti zasada na hladno vreme. Za šljivu nisu pogodne ravnice i udoline već brežuljci na kojima je manje stvaranje mraza.
Šljiva se sadi na tlu koje je prethodno dobro pripremljeno, usitnjeno i poravnato. Sadi se u proleće ili u jesen. Razmak između redova je od 4 m, a razmak između sadnica u redu je 3 m. U prve tri godine zasad je potrebno redovno obrađivati i okopavati.
Breskva – kako izabrati sadnicu
Kada se bira sadnica breskve u rasadniku, izabira se ona koja je stara oko godinu dana. Sadnice starije od dve godine se teže privikavaju na novu sredinu i zato se izbegavaju pri kupovini. Sadnica bi trebalo da je zdrava, da lišće nije braon i žuto i da nema rupe ili tačkice po njemu, kao i da je koren zdrav i neoštećen.
Breskve se biraju prema sorti i prema tome da li se planira njihova dalja obrada kao što je ceđenje i kuvanje. Breskva se samooprašuje tako da se sadi samo jedno stablo koje će rađati plodove. Više stabala se sadi u redovima. Sorte breskvi se razlikuju prema visini stabala i veličini krošnje. U skladu sa tim planira se broj kupljenik stabala u rasadniku.
Još korisnih saveta možete pročitati ovde.