Zašto još uvek nema mnogo električnih vozila (EV) u srpskim rent a car agencijama

Električna vozila (EV) postepeno osvajaju svetske puteve, a njihov broj raste i u Srbiji, gde je registrovano oko 7.200 električnih modela. Ipak, iako tržište beleži rast (za manje od deset meseci registrovano je 2.000 novih vozila), u poređenju sa drugim državama, brojke su i dalje skromne.

Slična je situacija i u ponudi rent a car agencija, čiju flotu i dalje pretežno čine vozila sa benzinskim i dizel motorima. Zbog spleta finansijskih, logističkih i infrastrukturnih izazova, električna vozila su izuzetno retka.

U nastavku teksta, analiziraćemo prepreke zbog kojih rent a car agencije u Srbiji još uvek oklevaju sa masovnijom elektrifikacijom svoje flote.

1. Veliko početno ulaganje i spori povrat investicije

Rent a car agencije moraju pažljivo da planiraju svoja ulaganja. Električno vozilo košta znatno više od sličnog modela sa benzinskim ili dizel motorom, tako da je potrebno mnogo više vremena da se investicija isplati. Za velike kompanije rizik je prihvatljiv, ali za male agencije, može da bude veliko opterećenje.

2. Problem sa subvencijama

Država obezbeđuje podsticaje do 5.000 evra za kupovinu potpuno električnih vozila (BEV). Međutim, procedura odobrenja i sama isplata sredstava često kasne. Rent a car firme često obnavljaju svoje flote i moraju da znaju da li će sredstva biti dostupna u trenutku kupovine vozila, a ne mesecima kasnije.

3. Neizvesna vrednost polovnih vozila

Rent a car agencije svoja vozila menjaju nakon jedne do tri godine. Cena po kojoj mogu da ih prodaju utiče na njihovu profitabilnost, a kod električnih automobila, ta računica nije predvidljiva iz sledećih razloga:

• tržište polovnih EV u Srbiji je još uvek nerazvijeno
• kupci polovnjaka strahuju od degradacije baterije i troškova njene zamene
• ubrzani razvoj tehnologije i pojavljivanje sve jeftinijih novih EV,  obaraju vrednost polovnih modela.

Ako agencija ne može precizno da proceni koliko će vozilo vredeti nakon dve godine, ne može tačno da izračuna ni ukupan trošak vlasništva.

4. Nerazvijena infrastruktura

U Srbiji trenutno postoji nešto više od 200 javnih punjača, dok se procenjuje da je broj privatnih nekoliko puta veći. Međutim, njihov raspored i dostupnost nisu ujednačeni na celoj teritoriji.

Za gradsku vožnju po Beogradu, električni automobil može da bude dobro rešenje, jer u gradu postoji dovoljno punjača. Međutim, klijent koji preuzme vozilo na aerodromu i planira put do Zlatibora, Kopaonika ili Đerdapa, kako ne bi ostao bez pogona, mora unapred da planira svoje rute, mesta punjenja, dužinu zadržavanja i zastoje.

Projekat izgradnje „zelenih stanica“ na autoputevima napreduje sporije od očekivanog, dok najavljeni Nacrt zakona o infrastrukturi za alternativna goriva (koji predviđa punjače na svakih 60 km državnih puteva), tek treba da zaživi u praksi.

Ugradnja punjača na sopstvenim parkinzima agencija zahteva velike investicije. Cena jednog brzog punjača (DC) dostiže i 60.000 evra, ali treba uračunati i troškove priključne snage, instalacije i potrebnih dozvola.

5. Neusklađeni propisi i komplikovana naplata

Jedna od retko pominjanih barijera jeste zakonski okvir za preprodaju struje. Na mnogim lokacijama, električna energija se ne naplaćuje po utrošenom kilovat-satu (kWh), već po vremenu provedenom na punjaču.

Rent a car agencijama ovaj način ne odgovara, zato što je otežano određivanje cene električne energije, a uobičajeno pravilo „preuzmi i vrati pun rezervoar“ – ne može da se primeni (punjenje baterije sa 80% na 100% često traje najduže).

6. Strah korisnika od dometa (Range Anxiety)

Mnogi vozači osećaju nedoumicu prema električnim vozilima, zbog dometa baterija i dostupnosti slobodnih punjača. Taj strah je posebno izražen kod stranih turista i poslovnih ljudi, koji ne poznaju lokalne puteve i infrastrukturu.

I tu nastaje začarani krug. Rent a car gencije ne nabavljaju električna vozila jer nema potražnje za njima, dok klijenti nemaju priliku i naviku da ih iznajmljuju.

7. Logistički izazovi i drugačija organizacija rada

Uvođenje električnih vozila u većem broju zahteva reorganizaciju rada u samim rent a car agencijama:

• Vreme pripreme vozila – benzinski ili dizel automobil se može tankovati za 15 minuta, ali punjenje baterije traje duže. Zbog toga se produžava vreme između dva najma (idle time).
• Edukacija osoblja – zaposleni moraju da znaju specifikacije priključaka, da procenjuju vreme punjenja, da daju tačne savete vozačima oko planiranja rute.
• Servis i osiguranje – održavanje EV zahteva specijalizovane servise i sertifikovane tehničare za rad sa visokim naponom. Pored toga, osiguranje za ova vozila je skuplje zbog visokih cena baterija i drugih delova.

Šta je potrebno da bi se ubrzala elektrifikacija rent a car flota?

Za širu primenu električnih vozila potrebno je:

• Izgradnja stanica za punjenje – širenje mreže brzih punjača na aerodromima, autoputevima, parkinzima i u turističkim centrima.
• Jasnija zakonska regulativa – omogućavanje jednostavne naplate po kWh i donošenje procedura za ugradnju punjača.
• Donošenje predvidivih i stabilnih subvencija – višegodišnji programi koji omogućavaju agencijama sigurno planiranje.
• Postepeno širenje – preporučuje se da se prvo nabave manja električna vozila za gradsku vožnju, jer su jeftinija, a u gradovima postoji dovoljno punjača.
• Edukacija i digitalna podrška – obezbeđivanje jasnih uputstava, kartica za punjenje i mapa stanica, uz iznajmljeno vozilo.

Završne reči

Prelazak rent a car agencija u Srbiji na električna vozila odvijaće se postepeno. Sve dok električni modeli ne budu finansijski isplativiji, punjenje jednostavnije, a cena polovnjaka predvidljivija, benzinci i dizelaši će zadržati primat. Jasno je da će se potpuna elektrifikacija voznog parka jednog dana dogoditi, ali ostaje da se vidi kada.

A šta vi mislite o električnim vozilima? Da li biste radije iznajmili EV ili automobil na fosilna goriva? Podelite sa nama svoja razmišljanja, iskustva i savete. Hvala!