Da li je tibetanski mastif pravi izbor za kućnog ljubimca u današnjem vremenu?
Odabir koji pas će biti idealan kućni ljubimac u domu ili prostoru dvorišta, nije danas tako jednostavan i zahteva razmišljanje, informisanje i donošenje najbolje odluke. Neko obožava sitnije rase, drugi džinovske pse, ali najvažnije je biti spreman na novi život u svom domu, prilagođavanje, vežbanje i generalno posvećivanje pažnje i značajnijeg vremena. Tibetanski mastif predstavnik je džinovskog psa, koji je danas izbor velikog broja vlasnika, iako je veoma veliki, težak i ispunjen gustom dlakom. Potiče sa Himalaja, kao pravi planinski pas, u kombinaciji kultura Tibeta, Kine, Nepala, Indije i Mongolije.
Osnovne 2 vrste ove rase su „Tsang-khyi“ i „Do-khyi“, a naziv mastif se generalno daje u Evropi velikim psima, pa su ih oni i nazvali današnjim imenom kada su došli na Tibet. Prva vrsta je generalno veća, snažnija i odlikuje je više kostiju i nabora na licu, u odnosu na drugu vrstu, odnosno „Do-khyi“ psa. Za današnju održivost rase zaslužni su upravo Evropljani, jer se na ovom području nalazi značajan broj uzgajivača u odnosu na planinske predele porekla. Kao i najveći broj pasa, tibetanski mastif ima određene dobre strane, ali i negativne, koje je potrebno uporediti i „izvagati“ ukoliko se bira kućni ljubimac.
Osnovne fizičke i mentalne karakteristike mastifa iz Tibeta
Tibetanski mastif ima karakterističnu, četvrtastu građu i visinu koja kod mužjaka može biti i više od 80 centimetara. Vrlo je snažan, težak i izdržljiv, što je i svojstveno planinskim rasama pasa. Mužjaci su krupniji od ženki, pa u proseku imaju težinu između 41 i 68 kilograma, ali neki dostižu i više od 90 kilograma, dok u pogledu visine, kreću se od 66 do 76 centimetara, ali su prepoznati i znatno viši predstavnici.
Kada su u pitanju ženke, one dostižu težinu od 34 do 54 kilograma u proseku, a visinu od 61 do 71 centimetar. Oba pola imaju dugu i gustu dlaku koja podseća na grivu i krzno, najčešće crne, smeđe, braon, riđe i zlatne boje. Od 2014. godine uzgaja se i beli tibetanski mastif, ali uglavnom se radi o izuzetno svetlo zlatnim tonovima. Uši su trouglaste, vilica snažna, a tamne oči okružene dugačkom dlakom, tako da asocira na lava. U pogledu intelekta, izuzetno su pametni i odmereni, promišljeni i psi koji ne vole nepoznate situacije.
Dobre strane himalajskog psa za svakodnevnicu
Ukoliko se bira kao kućni ljubimac, tibetanski mastif ima dosta dobrih strana, odnosno prednosti zbog kojih se može odabrati za svakodnevnicu. Naime, ovaj pas je vrlo veran i odan vlasniku, voli porodicu, toplinu i prijatnu atmosferu. Uživaće u tišini, ali i u igri sa decom, poznatom okruženju i voli da bude „svoj na svome“. Aktivno vežbanje i šetnja se podrazumeva, boravak napolju u svim uslovima, ali uz povratak u svoj ušuškani krevet.
Zaštitnički je nastrojen po prirodi, s obzirom da je bio glavni čuvar ovaca od opasnih životinja – tigrova, vukova, kuna i mnogih drugih. U pogledu nege nije zahtevan iako ima dugu dlaku, već se savetuje povremeno četkanje, odlazak kod veterinara, pregled zuba i usne duplje. Krzno ne stvara neprijatan miris, što je takođe sjajno za porodicu. Još jedna prednost ogleda se u visokom stepenu otpornosti i izdržljivosti, jer tibetanski mastif nije podložan zarazama i bolestima koje su karakteristične za veliki broj drugih rasa.
Negativne strane psa i visok stepen opreza u određenim situacijama
Kao što postoje dobre, tako se mogu navesti i određene loše strane koje donosi tibetanski mastif kao odabrani kućni ljubimac. Prvenstveno, ovaj pas nikako ne voli nepoznate situacije, i u njima može ne samo pokazati oprez i nepoverljivost, već i postati prilično agresivan. Takođe, ne podnosi svađu, buku i napete situacije, koje vrlo lako prepoznaje, tako da nije pogodan za boravak sa malom decom bez nadzora.
Još jedan nedostatak je i izuzetno visoka cena, koja se kreće između 3.000 i 5.000 dolara u svetu, a kod nas oko 1.500 evra, dok postoje primerci prodati i za više od milion evra. Zahteva ishranu visokog kvaliteta raspoređenu u 2 obroka, ali bez preterivanja, jer može lako postati gojazan i stvoriti zdravstvene probleme. Zbog velike težine i visine tibetanski mastiv je sklon displaziji laktova i kukova, a usled guste dlake i problemima sa očima. Socijalizacija, dresura i vežbanje je potrebno od prvog dana, što zahteva dosta vremena i truda, s obzirom da se radi o nepoverljivom i tvrdoglavom psu.
Sigurno je da nije jednostavno doneti odluku da li je tibetanski mastif pravi izbor za kućnog ljubimca, ali je najvažnije razmotriti sve prednosti i nedostatke ovakvog odabira i uporediti ih vrlo detaljno. Uz adekvatnu dresuru i socijalizaciju može biti sjajan izbor za svako domaćinstvo uz uživanje i zabavu. Sa druge strane, ukoliko ne postoji dovoljno vremena za posvećenost obučavanju i generalno svakodnevnici sa ovim psom, savet je odlučiti se za neku drugu rasu.
