Kada se i kako proveravaju hormoni štitne žlezde?
Najpoznatija žlezda u organizmu je štitna žlezda, zove se još i štitna, tireoidna ili endokrina žlezda. Uloga štitne žlezde je da stvara hormone čija je glavna uloga regulacija metabolizma. Drugim rečima rečeno: Osnovna funkcija tiroidne žlezde je sinteza i sekrecija tiroidnih hormona. Kada dodje do promene hormona u krvi javljaju se tiroidni poremećaji.
Nivo ovih hormona u krvi može biti snižen (hipotiroidizam) ili može biti povećan (hipertiroidizam). Oba poremećaja izazivaju uvećanje štitne žlezde koje se u narodu zove i gušavost. Žlezda može da ima jedan čvor (uvećanje), više čvorova (uvećanja) ili da cela bude uvećana. Svaka promena gradje štitne žlezde, čak i minimalna, naziva se struma. Često se dešava da štitna žlezda nije fizički uvećana ali se preko analize krvi vidi da postoji poremećaj u njenom lučenju hormona.
Inicijalni test u dijagnostici štitne žlezde
U dijagnostici i praćenju hormona štitne žlezde polazi se od utvrdjivanja nivoa TSH koji služi kao inicijalni test u tiroidnoj dijagnostici. Nekada su promene u koncentraciji slobodnih tiroidnih hormona vrlo diskretne a dovode do mnogo većih promena u nivou TSH. TSH je iz ovih razloga vrlo specifičan parametar kojim se meri najmanja promena tiroidne funkcije zato je pogodan za rano otkrivanje poremećaja štitne žlezde, pa se iz tog razloga zove inicijalni test. Ovaj test pogodan je i za isključivanje poremećaja u lancu hipotalamus – hipofiza – tiroidna žlezda.
Poslednjih godina lekari traže da se TSH radi u sklopu analize na sistematskim pregledima baš iz razloga što promene na štitnoj žlezdi ne moraju biti fizički uočljive a ipak postoje. Ovaj hormon se sintetiše u hipofizi i ključan je za regulaciju hormona štitne žlezde. Kada ne postoji poremećaj u lancu izmedju hipotalamusa i hipofize onda je izmedju TSH i hormona štitne žlezde obrnut odnos – nizak TSH znak je da su visoki hormoni štitne žlezde, a visok TSH znak je da su niski hormoni štitne žlezde. TSH hormon štitne žlezde se odredjuje osobama kod koje imaju simptome zbog kojih se sumnja na hipertireoidizam ili hipotireoidizam.
Hipertireoidizam – poremećaj kada se prekomerno stvaraju hormoni štitne žlezde
Stanje prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde dešava se vrlo često kod žena izmedju dvadeset i pedeset godina života. U poslednje vreme ovaj poremećaj nije karakterističan samo za žene, sve češće javlja se i kod muškaraca. Poremećaj se uglavnom javlja kao posledica autoimunog procesa organizma kada telo ne prepoznaje štitnu žlezdu kao svoju strukturu i onda proizvodi antitela protiv štitne žlezde. Posledica ovakvog stanja je prekomerna stimulacija hormona štitne žlezde.
Hipertireoidizam mogu da uzrokuju i hiperaktivni čvorovi u štitnoj žlezdi iili maligne promene na njoj. Kada se prekomerno stvaraju hormoni štitne žlezde onda dolazi do njene pojačane funkcije. Kod 70-80% obolelih uzrok pojačanog rada štitne žlezde je neka autoimuna bolest, mnogo redje su to čvorovi koji iz još uvek neutvrdjenih razloga postaju prekomerno aktivni i luče višak hormona. Prekomernu proizvodnju hormona štitne žlezde mogu uzrokovati i tumor hipofize (adenom), trofoblastni tumori i kariokarcinom. Kod ovog poremećaja kontolišu se tiroidni hormoni štitne žlezde T3 i T4. Pojačano lučenje ovih hormona igra važnu ulogu u mnogim metaboličkim procesima: u regulaciji telesne temperature, u radu srca, mozga i kože.
Hipotireoidizam – smanjen rad štitne žlezde
Hipotireoidizam je stanje koje nastaje kada se smanjeno luče tiroidni hormoni štitne žlezde. Poremećaj lučenja hormona može biti primarni usled smanjene sekrecije hormona iz same štitne žlezde, ili sekundarni kada je umanjeno lučenje hormona iz moždanih struktura, usled poremećene veze izmedju hipotalamusa i hipofize. Hipotireoidizam se najčešće otkriva slučajno kada odrade sistematski pregled krvi.
Pacijenti sa ovim poremećajem imaju slab apetit, ali uprkos tome dobijaju na težini. Često se javlja zamor i pospanost, usporen rad srca, osećaj hladnoće i zaboravnost. Ukoliko rezultati pokazuju na veoma visok nivo TSH onda je smanjeno lučenje hormona tiroidne žlezde ( T4 i T3). Ako je funkcija štitne žlezde smanjena, nivo TSH je izrazito povišen a hormoni štitne žlezde T4 i T3 sniženi. Kod ovog poremećaja pacijenti nemaju razloga za preveliku brigu. Jedini problem je što će doživotno morati da uzimaju lekove za normalno funkcionisanje štitne žlezde.
Faktori koji utiču na testiranje hormona štitne žlezde
Treba da znate da neki faktori utiču na rezultate analize hormona štitne žlezde. Važno je da znate da se nivo TSH razlikuje u različitim delovima dana, viši je noću a niži danju. Na nivo hormona utiču i različita zdravstvena stanja, pa se u trudnoći ili menopoazu može pomeriti optimalni nivo hormona štitne žlezde. Postoje i lekovi koji utiču na rad štitne žlezde i lučenje hormona ili suplementi poput kalcijuma. Ukoliko primetite neki od simptoma pojačanog ili smanjenog rada štitne žlezde treba da se obratite lekaru, on će Vas uputiti na dalje analize.
