Kondilomi: Načini prenošenja HPV infekcije i metode lečenja

Humani papilloma virus (HPV) je uzročnik najčešće polno prenosive bolesti koja pogađa i žene i muškarce. Procenjuje se da će se oko 50% seksualno aktivnih ljudi zaraziti nekom vrstom ovog virusa tokom svog života, međutim da li će se bolest razviti zavisi od imunog sistema, kako lokalnog tako i opšteg.

Faktori rizika za infekciju HPV-om su: nezaštićeni polni odnosi, često menjanje partnera, prvi seksualni odnos pre 16. godine, promiskuitetan partner, neadekvatan imunološki status, loš socioekonomski status itd.

Poznato je više od 100 tipova HPV-a (40 inficira anogenitalnu regiju, 16 je kancerogeno).

Najvažnija karakteristika HPV-a je onkogeni potencijal, pa se može govoriti o tipovima visokog ili niskog rizika, tj. onkogenog potencijala te se prema tome mogu podeliti u tri grupe:

1. Nisko onkogeni: HPV 6 i 11 – anogenitalne bradavice- kondilomi
2. Potenicijalno onkogeni: HPV 26, 53, 66
3. Visoko onkogeni tipovi:  16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.

Kondilomi (anogenitalne bradavice) su nakupine proliferisanih (umnoženih) inficiranih ćelija kože ili sluzokože polnih organa. Nastaju pod uticajem HPV-a 6 i 11 koji imaju nizak maligni potencijal za razliku od drugih tipova koji inficiraju grlić materice i mogu, uz različite kofaktore, dovesti do karcinoma grlića. Međutim, prisustvo kondiloma često može biti udruženo sa infekcijom sa drugim tipovima HPV-a koji imaju maligni potencijal, stoga se kod verifikovanih kondiloma obavezno preporučuje detaljan kolposkopski pregled grlića i Papanicolau test. 

Polne bradavice se mogu dobiti čak i uz korišćenje prezervativa jer je on rasprostanjen po anogenitalnoj regiji mimo prezervativa a koja tokom seksualnog odnosa dolazi u kontakt sa kožom anogenitalne regije partnera.  Skoro je nemoguće zaštititi se od ove infekcije, s obzirom da partner može biti prenosnik virusa, iako na sebi nema vidljivih simptoma (muškarci su češći asimptomatski prenosioci). Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti prilikom seksa da biste se zarazili.

Međutim, HPV infekcija se može preneti i neseksualnim putem kao npr. preko kontaminiranih peškira, posteljine, solarijuma, bazena, jakuzi kada, toaletne šolje i sl. 

Klinički, kondilomi mogu varirati od male izrasline boje kože ili roze boje koje je teško uočiti pa sve do nakupina karfiolastog izgleda (obično konglomerat 3 ili 4 izraslina) na vulvi, perianalnoj regiji,vagini i grliću. Mogu se čak pojaviti i u ustima, na jeziku ili grlu osobe koja je imala oralni seks sa zaraženom osobom. Kondilomi obično nisu bolni, ali mogu da izazovu neprijatnost, blag bol, krvarenje ili svrab.

Dakle, dijagnoza kondiloma jeste klinička i obuhvata detaljnu anamnezu, makroskopski, kolposkopski pregled, vaginalni i cervikalni bris i Papanicolau test koji može da ukaže na odredjeni tip ćelijske atipije izazvan virusom. Rutinsko testiranje na niskoonkogene tipove koji izazivaju kondilome (6 i 11) nije indikovano uz uredan nalaz PAPA testa i ukoliko nema kolposkopski verifikovanih patoloških promena na grliću. 

Načini lečenja kondiloma zavise od njihove lokalizacije, veličine, komorbiditeta, rekurentnih infekcija i iskustva ginekologa.

Postoji mnoštvo načina za tretiranje kondiloma:

1. Terapija laserom – visok procenta uspešnosti uz minimalno oštećenje tkiva i brz oporavak
2. Terapija elektrokauterom ili “loop” – jeste elektrohirurško uklanjanje bradavica (spaljivanje kondiloma, elektrokoagulacija).
3. Krioterapija (uklanjanje kondiloma tečnim azotom, ‘smrzavanje’) – tečni azot se nanosi na promenu, ona se smrzava, formira se plik koji otpada zajedno sa kondilomima. (koristi se za kondilome koji su lokalizovani na klitorisu i na spoljnjem otvoru uretre)
4. Lokalno aplikovanje masti na bazi: citostatika (podofilotoxin, 5-fluorouracil), interferona, imiqimod itd. (uglavnom za recidive)
5. Kombinacija hirurškog i hemijskog uklanjanja bradavica. (najčešći vid terapije u praksi)

Ukoliko se kondilomi nalaze na grliću materice, potrebno je promptno reagovati jer ovakva infekcija može napraviti dobru podlogu za razvoj prekanceroza. Dijagnostičke i terapijske mogućnosti na grlicu su:

1. Biopsija, predstavlja proceduru kojom se  uklanja mali deo tkiva grlića materice i šalje na histopatološku analizu u cilju postavljanja dijagnoze a nekad može imati i terapijski efekat;
2. Loop konizacija ili loop elektrohirurška eksciziona procedura (LEEP)  podrazumeva korišćenje tanke omčice koja uz pomoć nisko-voltažne  električne energije uklanja abnormalno tkivo na grliću materice.
3. Konizacija je ekstenzivna forma biopsije grlića materice. Zove se  konizacija zato što podrazumeva uzimanje uzorka tkiva grlića materice za  biopsiju u obliku konusa-kupe. Konizacija je metoda kojom se mogu otkriti ili  lečiti različite promene na grliću materice. 
4. amputacija grlića. (retko iz ovih indikacija)

Naravno, odluka o ovim procedurama zavisi od površine koju kondilomi zahvataju uz eventualni patološki kolposkopski i PAPA nalaz. 

Postoje i razne prirodne metode za skidanje kondiloma kao što su ricinusovo ulje, ulje maslačka itd., ali one se trebaju koristiti isključivo kao sekundarna terapija tj. kao dodatak osnovnom vidu terapije i ne treba se koristiti bez lekarskog nadzora.  

Što se tiče samih intervencija koje nisu hirurške, uglavnom ne postoji neka specifična priprema. Potrebno je da bakteriološki brisevi budu sterilni radi sprečavanja superinfekcije. Nakon intervencije pacijentkinje odmah mogu da se vrate svakodnevnim ativnostima uz savet o higijeni i dezinfekciji anogenitalne regije. Preporučuje se i apstinencija u trajanju od najmanje 4 nedelje.

Ukoliko se radi neka od hirurških procedura u analgosedaciji ili anesteziji, potrebna je adekvatna priprema za male hirurške intervencije, eventualna antibiotska profilaksa kao i tretman nakon intervencije, takođe dezinfekcija, korišćenje sredstava za epitelizaciju i apstitencija. 

S obzirom da su kondilomi bolest sa tendencijom čestog recidiviranja, potrebno je sprovoditi mere sekundarne prevencije koje obuhvataju edukaciju pacijenta o korišćenju barijerne kontracepcije izbegavanje čestog menjanja partnera, izbegavanje stupanja u seksualne odnose pod dejstvom alkolola ili droga, pravilna lična higijena i higijena toaletnih prostorija kao i češći ginekološki pregledi.