Šta je demencija i kako pomoći osobama koje pate od nje

Kako osoba ulazi u neke poznije godine normalno je da postaje zaboravna, ali to je pojava koja se dešava velikoj većini starijih. Sa druge strane imamo demenciju koja se odnosi na veliki broj moždanih oboljenja i koja dovode do lošeg pamćenja, kao i do toga da osoba ne može da razmišlja, uči i svakodnevno održava komunikaciju u nekom društvu. Mentalne sposobnosti u velikoj meri opadaju kod dementnih ili senilnih osoba. 

Čak i one osobe koje vode računa o dementnim pacijentima primećuju razlike kod mnogih pacijenata. Ove osobe mogu imati i razne emotivne probleme, ali i probleme u govoru. Nekada je veoma izazovno voditi računa o ovim osobama pa se sve češće njihovi najbliži odlučuju za smeštaj koji nude starački domovi. Nije lako odlučiti se na ovaj korak ali starački domovi mogu ovakvim pacijentima pružiti odgovarajuću negu i voditi računa o njima 24 sata u danu. 

Više vrsta demencije

Alchajmerova bolest jeste najpoznatija vrsta demencije i ona se konstatuje kod 70 % obolelih pacijenata. Tu je i Parkinsonova bolest, koja je isto veoma česta. Međutim, postoje i druge vrste demencije a to su kortikalna, frontotemporalna i vaskularna demencija. Kod jednog pacijenta se može postaviti dijagnoza kojom se potvrđuje da on pati od više oblika demencije. Sama dijagnoza se izvodi na osnovu istorije bolesti pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja i raznih kognitivnih testova.

Dokazano je da negativne posledice na dementne osobe mogu ostaviti i gojaznost, pušenje, visok krvni pritisak i šećerna bolest. Kada osoba oboli od demencije, bolest je takva da se ona ne može nikada do kraja izlečiti. Ukoliko se koristi kognitivno – bihevioralna terapija i ukoliko pacijenti imaju neophodnu negu život pacijenta koji pati od demencije može biti izuzetno kvalitetan, u onolikoj meri koliko to stanje dozvoljava. 

Život u zavisnosti od težine stanja

Kada osoba pati od blage demencije, ove osobe uglavnom mogu da žive i funkcionišu samostalno. One su sposobne da rezonuju razne situacije i da se same snađu u njima. Kada se kod osobe ispoljava umerena demencija ona se odnosi na to da te osobe nisu sposobne da se brinu same o sebi. Kod njih je dovedeno u pitanje osnovno funkcionisanje.

Ako je pacijentu postavljena dijagnoza teškog oblika demencije, taj pacijent nije u stanju da samostalno vodi brigu o sebi već mu je neophodna stalna nega. Razne infekcije mozga mogu dovesti do razvoja demencije, kao što je recimo meningitis, ili usled rasta tumora koji vrši pritisak na mozak. Nakon šloga takođe može doći do nastanka demencije, i zato su ovi pacijenti često korisnici neke ustanove kao što su starački domovi. 

Šta se savetuje nakon postavljene dijagnoze

Kada se postavi dijagnoza demencije najvažnije je da se sa pacijentom postupa sa velikim poštovanjem kako bi se zadržalo njegovo dostojanstvo u ovoj bolesti. Na sve moguće načine treba izvršiti prevenciju i nadzor pacijenta kako bi se sprečile povrede pacijenata koje su moguće u ovoj bolesti. Svakako se ne savetuje da pacijent promeni sredinu u kojoj je navikao da boravi i da se liši nekih svojih navika i rituala.