Šta je dobar, a šta loš holesterol
Na početku ćemo napraviti jednu definiciju holesterola. U pitanju su masti koje proizvodi jetra. Može se povećati u krvi ukoliko se prekomerno unose trans masti. Kombinacija masti i proteina se naziva lipoproteinima.
U nastavku teksta detaljnije ćemo vas uputiti u vrste holesterola.
LDL i HDL holesterol
Za početak, treba napraviti razliku između lošeg i dobrog holesterola. Loš holesterol – LDL predstavlja povezanost ćelije sa holesterolom. Naziva se lošim jer kada se napravi njegov višak on se taloži na krvnim sudovima i začepljuje atrterije. Posledica ovakvog holesterola su moždani udari i infarkti. Dobar holesterol – HDL ima zahvalniju funkciju, lokalizuje holesterol i šalje ga jetri da ga izbaci. To izlučivanje holesterola je češće kada je holesterol HDL prisutan i to ga čini dobrim. Loš nema tu funkciju, on se taloži i pravi velike probleme organizmu.
Trigliceridi
Jednostavno rečeno trigliceridi spadaju u masne naslage u organizmu. Prave se tako što se hrana bogata trans mastima prekomerno unosi. Ukoliko dolazi do prejedanja višak hrane koji nije trebalo da unesmo odlaz u masti, i to su u stvari trigliceridi. Jedini način da ih se rešimo jeste da se organizam troši, i da unosimo manje hrane. Redukcija ishrane je u ovom slučaju neminovna i prva linija odbrane. Kada pogledamo nalaz krvne slike možemo obratiti pažnju na nivo masti koji je jasan pokazatelj da li je sve u redu u vašem telu i da li vam je potrebna redukcija ishrane. Da bi krvna slika bila što realnija poželjno je da 15 sati pre vađenja krvi ne konzumirate bilo koju vrste hrane.
Muškarci češće imaju visok holesterol
Zbog polnih hormona testosterona, kod muškaraca je uočena tendencija da ih ima više sa povišenim holesterolom nego što je žena sa istim problemom. Testosteron umanjuje prisustvo dobrog holesterola u krvi i to za posledinu ima više obolelih u muškom rodu nego u ženskom.
Ishrana
Povećan nivo holesterola može biti nasledan i tako i mršave osobe mogu da obole ali prekomerna ishrana bogata mastima svakako ne pogoduje organizmu, talože se masti i dolazi do eskalacije u vodu raznih oboljenja i tegoba. Naučnici smatraju da se uzrok povećanih masnoća u krvi kod više od polovine bolesnika krije u nepravilnoj ishrani a kod ostalih je odgovoran nasledni faktor. Upravo zahvaljujući genetskom faktoru povišene vrednosti masnoće mogu imati i mršave osobe. Nepravilna ishrana je umnogome i rezultat naših svakodnevnh obaveza, sveopšte vreve i umesto da pojedemo kvalitetan obrok pojedemo nešto iz pekare ili iz brze hrane.
Nizak holesterol
Stoji kao zaključak da nizak holesterol obezbedjuje zdraviji organizam i umenjuje mogućnost od infarkta. Postoje mišljenja da i druga krajnost, a to je veoma nizak holesterol nije zdrav. Smatra se da je nizak holesterol vinovnik slabljenja krvnih sudova i stoga se savetuje da nivo holesterola uvek bude u normali.
